Učitelj

Ши ИН

показати — из сличних разлога — страх, кад му се покаже прут“ Ако ово није буквални превод, који је умртвио лепоту ове реченице, онда ја не знам шта би се друго тим именом могло назвати. Али ово је и погрешно преведено. Оно са истима погрешно је. Г. преводилац преводи „адаззефе Кута“ са место дете, а речи „Китећј физзетт“ са показани страг (уплашити сер) Реч бтитдет није овде "разлол пили разлози, но је узрок или узроци. Пример о пруту непотпун је и у оригиналу и у преводу. Ја имам дете у 9-ом месецу и оно ме добро познаје. Кад год из школе дођем кући, оно гучеи цичи од радости што сам дошао. Како га никад ни покарао нисам, а камо ли да бам га тукао, могу му донети сноп прућа и претити му, оно ће једнако гукати и смејати се на мене...

Реченица : „УплеЏец 18: Феве Еплуткипр 80 21055, дазв у: Фе Могађе пе г пинова КЕ ћаНеп (НаПастаћолеп)“ преведена је 'овако : „Кад-кад је ово дејство толико, да сматрамо представу за опажај, — привиђења. Реч халуцинација, која је много познатија,

од амплитуде и од тона, могла је макар у загради остати поред срп-

ске речи привиђења. Одмах мало ниже у томе 5-у стоји: „једе Маћтпећлацве зујра, зуепа зје уогнђег 166, по ешег ројепнеШет Уогајећица, муећеће Ђеј себјотећет Апјазве астме хпта“, и т. преводилац преводи то овако: „Сваки опажај, по што је прошао, бива потенцијална представа, која у датим околностима постаје актуална“. Што нам није г. преводилац посрбио речи потенцијална и актуална, па макар ове научне термине ставио у заграду поред српских израза 2 Речи „ђе сесјопећет Апјазз“ преведене на српски речима: „у датим окол"ностима“, не могу ни мало послужити као доказ слободног превођења. |

У 5-у 22. где се говори о току или кретању представа, има у српскоме преводу овакав пасус: „Ни сам за себе не знам, шта ће ми пасти на ум у најкраћем времену, а још мање могу то са "сигурношћу у напред рећи за другога. Па при свем том, ако се посматрају поједини низови представа, па се запитамо како стоје у вези поједини делови један с другим, одмаг ћемо дозволити, да -ток представа, као и свако друго бивање, није СИ већ иде по извесном закону.“ Оно „одма ћемо дозволити“ преведено је с немачкога дат ха тат а терени Оволика буквалност постаје већ и досадна.

8. 95. у немачком тексту има наслов „Зећизв“. Пре овога на-

„слова био је говор о постанку представа, о њиховом удружењу, о закону асоцијативне навике и континуитета итд. итд. и сад долази

За аи