Učitelj

КЊИЖЕВНОСТ о

несигурна, често пута је била примана, али је се много пута и оспоравила“, а то немачка реченица не значи.

Немачку реченицу : „Еп Фе етлејпеп Кагђеп одег апећ пиг #8г де Стипдћагђеп Ђезопдете Отдапе апсипећтеп, 156 таеће пе, да ев злећ већг стб Фепкеп ТАз5ћ, Чаз Фезеђћеп Мегуепејетепље уетвећједепе Етрћидипееп апзјбзеп, уепп зје уоп Уфгаћеп уегасћједепегт УеПетапее ппа Вгесћђаткењ 1 Еттерцозипабапа уегзећић егдеп“, превед је г. преводилац овако: Нема потребе дакле, узиматн за поједине боје или чак и за основне, нарочите органе, јер се даје лако замислити, како исти живчани елементи разрешавају различите осећаје, ако их узбуде зраци разне дужипе таласа и преламања.“ Ово је тако рђав превод да се у њему и смисао изгубио.

Као што је овај превод о осећајима вида, таквису у најмању руку и сви остали.

У 5. 18. где се говори о опажајима, пипања и окретања, стоји у немачком тексту овако: „Та Оипкеј) омепетеп луг ппв паћеја Фез. Тазђашпез, Фосћ хитКеп дЧађец апећ уогапсетапсепе Севјећћаууаћглећиисеп ај ЕпппетпрвђИдег т6. Ве; ВИпдееђотепеп ђетићф Фе Вашпалвећа, мепп штап 50 задеп дахгћ, пиг ап! деп Таз|- цид Везуесипеглаћгпећшиптеп, Фосћ злд Фе таејађеп Чегзећђеп Е Фе Џпфегвећједе уоп Не од. Пппке] пјеће гапа ппетртпетећ“ Г. преводилац превео је ово овако: „У мраку нав оријентише ово чуло, премда у овоме участвују и раније добивени опажаји чула вида као успомене. Код рођених слепаца, представа о простору, ако смемо тако рећи, почива само па опажају чула такнућа и покрета, ма да већина истих. није неосетљива према разлици јасног од тамног.“ Реченице: „У мраку нас оријентише ово чуло“, „ако смемо тако рећи“ и „мада већина истих није неосетљива према разлици јасног од тамног“; као и речи: „участвују“ „успомене“ и „рођених слепаца“, чине овај превод смешиим.

„ВИ пе Фег Уотгђеипсеп“ (5 21. наслов), г. преводилац преводи са „Добијање представа“.

У овоме 5-у немачки текст: „5о зећеп у еф Ктпд, уејећез веле Мићег уледегегКепи(, Јаећејп, же еђел шњ Фег ИЋћетеп Уаћгпећтиае апећ посћ Фе ец сеп Сефћје зтећ егпецеги, Фе патег т. Фезег Маћгпећшипе мегтђипдел луатеп. Расесеп зута Аавзеће Кита ашз Аћоћећеп Стбадеп Еироће Аиззегл, зууер жал Ши Фе Ешће деј“, превео је г. преводилац овако: „Тако видимо дете да се смеши кад. позна своју матер, јер се са ранијим опажајем обнављају и осе ћања радости која беху увек са истима у вези. А исто ће дете: