Učitelj

504 к РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

морска клима, ма да је Јава на самом полутару. Највећа хладноћа констатована је у Верхојанску у Сибиру, где минимална температура годишња може да достигне 65 степени Цела. испод нуле, ма да ова варош није на крајњем северу, алп је клима копнена, Из свега овога излази, да су за величину температуре сем правца сунчевих зракова меродавни и други узроци. Пре свега треба имати на уму, да се у главном ваздух не загрева непосредно од самог сунца, него од земље која се од сунца загрејала, јер ваздух пропушта топлоту сунчеву, а земља је упија, а само упијена (задржана) топлота кадра је тело да загреје; али земља и отпушта после ту своју примљену топлоту кроз ваздух у васиону, где се један део те топлоте и у ваздуху задржи којом се ваздух загрева. Џа и она задржана топлота у ваздуху знатно је више задржана од водене паре која се у ваздуху налази, него од самог ваздуха. Даље поједине врсте земљишта упијају топлоту у разним количинама; тако је вода упија најспорије а = отпушта је најспорије, а песак је упија много брже но земља црница. Па и водени талог на земљи доста утиче на температуру места, јер се испарењем топлота места снизује. Из свега овога следује, да је на величину температуре места, сем сунчева положаја, од пресудна утицаја и топлотна моћ упијања (апсорпције) земљишта, као и влажност ваздуха и самога земљишта. С тога на полутару не мора да је најтоплије, а на стожерима да је најладније. Даље је моћ упијања топлоте ваздуха већа што је ваздух гушћи, из чега излази да је и надморска висина земљишта меродавна за његову температуру; с тога је на висовима све ладније што су ови већи, јер је ваздух у висини све ређи. Зашто није 9. Јуна највећа припека, а 9. Децембра највећа ладноћа, и то има свога оправдана разлога, Земља упија примљену сунчеву топлоту преко дана у главном у јачој мери но што је отпушта, а преко ноћ је зрачењем отпушта; целокупна количина примљене топлоте је у пролећу и лету у главном већа од целокупне количине отпуштене. топлоте, а тај вишак расте постепено све више док најзад не постигне свој минимум који пада у доба највеће летње припеке обично у Јулу, па онда почиње тај вишак да опада; отуд се температура до дана највеће припеке из дана у дан у главном пење, а од тога. дана температура опада. У јесени и зиму бива то исто у обрнутом смислу, пошто је онда количина отпуштене топлоте у главном већа од примљене, који вишак постигне свој максимум у доба највеће зимње ладноће, обично у Јануару.

(СВРШИЋЕ СЕ)

песка 2