Učitelj

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 859

лека“, и који емо ми мало час такође у целини цитирали. Зар то није бесмислица и контрадикција, кад сена једном месту каже ученицима да није педагошки и паметно казивати у напред ученицима оно, о чему ће се говорити, и према томе им се допушта да тако и пишу и удешавају практична предавања, а овамо им се после замера што почињу сувише из далека 2 А где је тај моменат, та тачка, одакле би требало почетиредава пње, ако се допусти да стоји у истини оно, тито је казано у одељку под 67 Тог момента нема; он је потпуно произвољан за свакога. Свакоме је на тај иачин допуштено да „млати празну сламу“ на свој начин до миле воље. Начело је наопако постављено одмах у почетку, и последице после иду до апсурдума. Из наведених примера у књизи г. Миодраговића види се, да су сви они узети из живота и рада у самој учитељској школи. Они су дакле верна слика рада учитељских приправника из учитељске школе у вежбаоници основне школе из најскорије прошлости. Није ли са свим на своме месту да се сада овде запитамо: Па ко је пре„ледао пи поправљао писмено предавање ономе ђаку, који је имао да предаје у школи о домаћим животињама 2 Неко је морао одредити томе кандидату предавање, и тај кандидат морао је то предавање чисто и лепо написати, и онај неко морао му је то предавање прегледати и одобрити, или поправити, ако је у њему било погрешака. Како му је могао дотични наставник допустити да се он у школи „млати“ скоро пола сахата с дивљим животињама, кад се према. предавању и циљу лекције имало само о домаћим животињама говорити“ — Како је могао онај, што је имао да чита с децом чланак из читанке „Не мучите животиње“, да се заноси пола сахата којекаквим беспослицама, и да тако једва доспе да исприча причу о Максиму, која чини главну садржину читаначког чланка, а да до