Učitelj

љНЕ

44. ј РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

онај посао. Та разноликост веома отежава учитељском раду, па ипак се слободно може рећи, да учитељи врше свој тешки посао прекрасно, чак и онда, кад у школу долазе и одрасли, који се,у опште, теже уче од деце.

Главни је задатак те занатске школе, да за што краће време научи ученика, да што вештије и брже израђује објекте изабраног заната; да толико оспособи ученика у занату како би могао, по свршеном школовању, конкурисати са здравим занатлијама његове проФевије. Мушкарци раде један од ових заната: тевачки, стругарски, плетење сламом и трском; четкаретво, корпарство, папуџијски занат, 4, девојчице: сваковрено шивење, ткање и вез. Једноруки раде нарочитим алатима, но у изузетним приликама богаљи се помажу вештачком руком или ногом. За сваку ствар ученику се плаћа, задржавајући само ону суму новаца, која је дата за материјал употребљен за дотичну ствар. „Удружење“ продаје ученичке радове или у околини Готенборга, или приликом годишње изложбе, коју удружење приређује сваке године о Божићу. Била ствар продата или остала непродата,

ученику — раднику — је свеједно, јер се њему у напред плати

свака израђена ствар по раније утврђеном ценовнику. Непродата, ствар остаје школи. Удружење је управ посредник између радника.

ученика и купаца. Свику пзрађену ствар удружење прима на. свој ризик. Од 1892—1896 године плаћено је ученицима-цама сваке године по 2 — 8", хиљада круна.

Ако би који од ученика испољио нарочити дар према неком занату, који се у школи не предаје нпр: часовничарство, онда удружење узима и плаћа нарочитог мајстора који поучава дотичног ђака.

Удружење се носило мишљу, да при својој занатској школи уреди потпун пансион, али је од те мисли морало одустати, пошто би издржавање таквог пансиона стајало врло много новаца; па ипак сви ученици те школе добивају од удружења бесплатан ручак. Сем тога, удружење приређује сваке године летње колоније за 15 ученика. За колоније се бирају обично приморска места.

1894 године школа се уселила у своју сопетвену пространу зграду, и од те године број ученика попео се до 830. Од како је отворена школа — 8 окт. 1885 године — до данас, школовали бу сву њој 125 ученика, од којих су 22 били без једне руке, а од ових пак 5 су се родили без доњег дела руке, а 17 су били полусакати — атроФирани у једној руци (атрофија сушење, вењење) услед болести цен-_ тралне нервне системе. Други ученици имали су неке Физичке недос-