Učitelj

198 “ РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

не могу. дати одговора на та питања, која већ прелазе у област религије. Наука, религија и Философија сагласне су подједнако у томе, да време може изменити и уништити само појаве, а не унутрашњу суштину, битност ствари. И онај који зна или верује, да он сам није случајна сложеност случајних појава, него да је нешто реално, само себи равно, за тога и смрт, која постоји само у времену, не може бити крај његовог Фактичког бића; и распадање тела које г: везује са светом просторних предмета, не може служити као доказ да је знање у опште немогуће сачувати. С руског превео БОК ——— Фе.—————

ВАСПИТАЊЕ СЛЕПИХ

— > —

(СВРШЕТАК)

Ручни рад даје главни избор самосталном живовању слепога. Да би у ручном раду било повољног успеха, нужно је здравље, окретност Физичких сила, неуморност. Услед овога потребна су правилна гимнастичка упражњавања слепе деце. Слепа деца у растењу испољавају старост, често четрнајестогодишње дете непознатом човеку чини се да је од 7—8 година. У зрелијем добу, поред добре хране, слеп се одликује слабим здрављем, мршав је, врло лако побољева и умире. — Гимнастици у Александро-Маријинском училишту дато је важно место. Слепог ваља упознати добро са местом свога етановања, да не би страдао од сваког свога корака. Слеп је врло апатичан, кад му ее остави на вољу, типав је, нелагодан, воли да седи у крају уз ма какви посао. Ето са овом особином треба се борити путем правилног гимнастичког упражњавања, које диже силе, развија јачину и увереност у себе. Срества гимнастичка за слепога треба да ву, по могућству, многобројнија и разнолика; треба да су упражњавања потпуно методична, да би не само развијали мускулатуру и доприносили, у ошште, Физичком развићу, но да упражњавају и пажњу, да развијају издржљивост, способност ка ритмичком кретању, одважност, решеност, владање собом. Важно је, по овом, не