Učitelj

882 ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ

Основана је прилозима имућних грађана, год којих је један приложио на тај циљ 950.000, а други 720.000 динара. Све по амерички.

Реформа школа. Енглези сваке године уносе по што год ново у своје школ„ске законе. Они се врло обавриво угледају на све, што се, у погледу образовања, ради на континенту, а нарочито у Немачкој. Садлер, директор департамента министарства просвете, штампао је књигу, у којој је врло лепо изнео преглед стања „немачких школа и њихов напредак, иако Енглези имају веома оригиналних школа, које отварају општинске самоуправе — ђоата већоој. — Те школе постоје од 1870 год. и од тога времена оне врло брво напредују. До те године Енглези су имали „само „слободне“ школе, које су све биле искључиво под управом духовништва. Најглавнији задатак тих школа било је религиозно васпитање, а како је у Енглеској мноштво вероисповеди, а настава обавевна, то је било чешћих неспоразума међу учитељима и родитељима. 5

По закону од 1870 год. доввољено је становницима свакога округа, у коме је мали број школа, или не одговарају постављеном циљу, да могу приревом отварати нове школе, бирати школски одбор ив своје средине, ну, у тим школама неће се ништа предавати о вери. Том законском одредбом као да беше одстрањено даље учешће црквених школа, пошто се бар нове школе не могу мешати у послове црквених школа, а црквене школе, од тога доба, морале су шиљати иввештаје о похађању ђака.

Те нове школе за 28 год. постигле су ове ревултате: Од 34.000 становника, „око 20.00.000 пмају нове школе у које шаљу своју децу. На пелокупно основно „обравовање троши се око 315.000.000 динара, од које суме долави на нове школе

· 165.000.000 динара. У Лондону, 1870 године, кад ових нових школа није било, шкодовало се у црквеним школама 173.406 деце; после 27 година — 1897 — бидо их је тодико исто, но зато у новим школама учило се 421.960 деце. Сами покретачи нових школа изненадили су се таквим успехом.

Те нове школе самоуправних општина убрво су прошириле делокруг свога рада, тако, да су у њихове руке дошле не само основне, него и средње па и техтничке школе.

За последњих 28 година врло је много урађено у Енглеској на унапређењу школовања, али у свему што се ради ва обравовање, нема ва сада, још никаквог јединства, целине и поретка, што је од преке потребе. Свака општина, срез, округ раде на своју руку, те према томе квалитет школовања зависи од чланова дотичног школског одбора.

Сад је то у неколико измењено.

1) Школски одбор, који је до сада био самостална и засебна установа, спаја (се са градским, односно сеоским, општинским одбором. Општински одбори бирају, шав своје средине, искусне и заинтересоване људе у нарочиту комисију, која се стара о свима школама дотичне школске општине.

2.) Ну, та комисија нема активног учешћа у управи школској; за то се бира нарочити одбор од шест лица, од којих у, бира комисија, а 2// ђачки родитељи. „Овим се иде на то, да родитељи и школа стоје у што ближем додиру, и да сами родитељи што више утичу један на другог.

Клерикали су задовољни тим изменама, јер држе да ће отуда имати велике жористи, пошто еад и они могу узимати учешћа у новој шнолској организацији.