Učitelj

364 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

која су сваком Србину потребна, т. Ј. треба своје ученике да, упдзна, у колико је то могуће, са данашњим стањем српског народа и са нашом народном прошлошћу. На ова знања, поред писмености, треба највећу пажњу обратити. Разлог је томе сасвим прост: ради опстанка народног потребно је, да смо што више прожмани националним осећањима, потребно је да школа — нарочито основна — буде национална у пуном смислу речи. Из сувремене борбе нација изаћиће као победиоци, и остаће да и даље у будућности живе само они народи, чији синови у што већој мери буду одушевљени идеалима националним. И с тога, да би у међународној борби за опстанак издржали, да се неби временом помађарили, побугарили, понемчили и Т. До, те да у даљој будућности ерпског народа нестане с лица земље, потребно је, да школовање и целокупно васпитање наше буде национално.

Нарочито ми треба да обратимо озбиљну пажњу на то, прво е тога, што је народ наш данас у веома неповољним приликама (растројен и са свих страна опкољен непријатељима), а после и због тога, што су и код нас — кад себе поредимо е Мађарима, Бугарима, Хр- ' ватима и др. народима — веома слабо развијсна национална осећања, Ми се смејемо бугарском и хрватском шовинизму, међутим корисније

_ би било да смо до Фанатизма одушевљени идеалом о величини и слави "Српетва, но што смо овако немарни према општем добру, осуство сваког идеала, неки неразумљиви индиферентизам — то је карактеристика нашег сувременог живота. До душе често чујемо лепе патриотске декламације, али — то су само празне речи. У животу видимо само најгрубљу себичност и ништа више.

И због тога нарочито ми треба друкчије да васпитавамо омладину. Потребно је да се у основној школи, као што рекосмо, велика пажња обрати поучавању ученика оним знањима, која су сваком Србину нужна. Знања су та прикупљена у земљопису и историји. Разуме се да је целисходна настава из ова два предмета. само једно од многих срестава за нациопално васпитање, али зато ова два предмета и јесу веома важни, зато им и треба поклонити велику пажњу.

Намерни смо да овде речемо коју о томе: како народну историју треба предавати у основној школи,

Мислимо да и овде, као и при настави из осталих предмета, непрестано ваља имати на уму онај лепи и корисни принцип методике, по коме ваља ићи од ближега даљем, од познатога непознатом. Ово нарочито истичемо с тога, што се при учењу историје поступа баш „супротно том начелу — полази се од најдаљих времена, да се иде „еве ближе и ближе нашему добу.