Učitelj

342 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

не избере тему која са свим премаша моћ појимања у деце, и излази из круга појава које су деци познате или блиске.

Има саме још једна ограда за приповетке, а то је тон. Васпштни утицај може се у приповеткама изводити на два начина: позитивно, изношењем добрих појава из живота, и негативно, указивањем на рђаве стране друштвеног живота, За децу је много бољи први начин, и једино он има чист и непомућен морални утицај, Чим се пређе на негативни правац, настаје моменат опасности за младе духове, Зло је примамљиво и у животу и у књизи, нарочито оно, које се може деци приошитити. Мане дечје доносе извесна уживања и. одговарају њиховим наклоностима; за њих не треба никакве моралне снаге; никаквог самоодрицања, ни напрезања. Отуда. је тешко изазвати у деце мржњу на њихове изгреде, нарочито ако они Потичу из јако развијеног дечјег егоизма. На против, приповетке могу, указујући на те дечје мане, пробудити неку врсжу апетита за њих, и у место лека послужити као моралне бакциле за заразу омладине. Деца и сама причају међу “ собом о опасним последицама њихове непромишљености, па чак и неваљалства, и то не само да их не поправља, него она од тога праве ствар јунаштва. Какав Вучко (из приповедака о К. Лазаревића), са свима његовим иступима постаје њихов. вођа и потајни узор ако донекле бива и са читањем, Робинзон, књига која је по мишљењу педагога. врло морална, | осваја децу баш том својом страном: силним патњама и храбром издржљивошћу јунаковом. Нико и не кори Робинзона. за тежак грех напуштања очеве куће; сви се диве његовој _ снази, сви желе такве примере, сви сањају о тим авантурама. Тако је и са Галебовом стеном: ни' опасност за живот не може млада читаоца (ја говорим и из личног искуства) раставити са красном мишљу о каквом излету на море, ма њ против воље родитељске. |