Učitelj

462 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

њим све саме ленштине, које строгошћу треба на рад нагонити2 Има и нерадника и лених, то знам и такве не браним, јер ленштине мрзим више него Ви. Али нису, господине, то све саме ленштине и нерадници. Имате Ви чету вредних пионера, с којом можете много учинити, само — ако умете добро да је водите. А онај који оваку чету пионера хоће да води, не може и не сме само узвикивати: ради, ради! брже, брже! више, више! него треба прво да каже! немој тако, _ боље је сваком овако; па онда неколико речи које ће чету да одушеве и тек онда: напред, јунаци; Знате да и у војсци, кад се чета не одушеви и не води мудро, она пуца у ветар и гине лудо.

Још нешто, г. надзорниче. Кад би сви надзорници усвојили оно што Ви кажете: да школе не пате од незнања и неумења, него од. нерада, и кад би сви настали само то зло да лече, онда... тешко деци! | „Да, тешко ђацима, ако већ нећете да гледате како ће битн учитељима. Кад ви утврдите да је код учитеља знање и умење добро и довољно, само треба радити ревноеније и више, онда ће се трошити више артије у писању, погрбљена дечја леђа дуже ће над клупом. стојати, а груди ће гутати више школске прашине и угљене кисежине. Учитељи ће запињати да школи створе Философе, а из школе _ће излазити богаљи. То ће бити плодови начела: знање и учење је „ту; само треба више радити.

Г. надзорниче, ја знам већ два надзорника, који су истог миш-_ љења као Ви, и који су укинули одмор између часова само да се не дангуби им да се више ради. Кад нема одмора између часова, учионице се не проветре, и деца другог и трећег часа улазе у већ искварен ваздух да уче, гушећи се, да у поквареном ваздуху купују знање здрављем својим: Г. надзорниче, имајте на уму да се деци скраћује одмор м одузима чист вазду» бали онда, кад наљ подмладак бива све крт_„љавији и кад заразе косе децу налшу, имајте велим то на уму, па ми реците куда то води2 Шта ће Србији и Српству дечји гробови, шта ће нам јектичавци и кржљавци, баш и кад би им била глава пуна знања 2 — -

"Тако би стојала ствар, кад би од. већег рада извесно и успех већи; а ја знам пуно примера, где је рад био већи, а успех мањи "и гори. Знам учитеље, који се, што 'но кажу, убише радећи, а опет успех не постигну. Они раде много, али тим многим радом само више | "сатиру себе и децу. Ви ћете, г. надзорниче, признати и сами, да се вештим радом посао лакше и боље изради, ви ћете знати да вешт радник може за сат израдити више него невешт за два, три сата, А кад тако стоји ствар, онда ћете боље урадити, ако свој надзорнички посао не схватате само као контролу што јачу и чешћу. То је тек.