Učitelj

468 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

- = === за на

путник није долазио. 'Гребало их је видети само, са каквим су интересом посматрали до сада непознате им обале наше миле Саве, остављајући све даље за собом наш лепи Београд.

Раније сам се већ био спремио, а и обала и места која се са брода виде, била су ми позната, те сам тако и могао дати џевапа и одговарати на питања, која су врећама на мене; сукљала. Вредно је било видети их, са каквом је вољом и' ревношћу, сваки бележио у своју бележницу места, поред којих смо пролазили с обе стране Саве.

Кад им показах ушће Колубаре, наста таква граја на крову, да по неки нервознији путник прве класе, виш којих смо ми на крову били, излети напоље да види шта је и да се није каква несрећа догодила.

— Колубара!... Ушће Колубаре!.. Ено ушћа!.. Гле ушћа !,.. Одјекивало је с брода.

За мало па се опази и јелна црква с наше стране.

— Ено цркве !.. |

— Која је оно црква 2...

— Где је она црква 7... Осуше питања са свију страна

— Обреновачка !

— Сад ћемо у Обреновац 2 рече један.

— Не, сад ћемо на Забреж, је л те господине 2...

— Забреж, Забреж, захори се из свију грла.

Брод се међу тим приближивао Забрежу.

— Ово је, молим госиодине, знатно место за историју рече један. | |

— Јесте, молим господине! Овде је Јаков Ненадовић, звао Милоша Обреновића да пређе у Срем, а он није хтео...

Брод већ стаде. Ученици су посматрали пристаниште на Забрежу, а својим духовним очима без сумње су гледали слику Јакова и Милоша, како га онај зове, и како му овај одговара...

Сигуран сам, да после овога, ниједан од њих неће заборавити зашто је Забреж важан, и какав се догађај на њему десио.