Učitelj

410 РАСЕЂАВЕ И ЧЛАНЦЕ

управитељ шаб. школа прозивао је по ономе списку редом ученике.

— Ово је твој гост, представљао их је он. А ово је твој домаћин.

Малишани, ужатреним очицама, гледали су један др угог Пружали један другом руку и по лепом српском обичају љубили се као браћа.

Али сад настаде и једна мала непријатност. Као што сам казао, домаћина се било више јавило, но што сам им ја могао гостију одвести. Жалосно је било погледати оне бисерне сузице у невиним очицама шабачких ђака, који су остали, те нису госта добили. Можемо ли ми велики појмити онај бол, оне осећаје невине душе детиње 2

Кад се сврши представљање гостију и домаћина, пустисмо их да иду кућама, те да сваки мали домаћин прикаже свога госта својим родитељима. У исто време заказасмо им: да се сви скупа нађу у. 4 часа по подне опет ту, код Ка. мичке школе...

Око 4 часа сви су већ били на окупу кој школе. Уређени по два и два, пођосмо да разгледамо лепи Шабац, тај „Мали Париз“ како га Каниц назива. Куда се све прошло, шта се све видело. немогуће је изнети у овим кратким бе лешкама с пута. Та ја бих о Шапцу имао и могао читаву књигу написати... |

Уморни ходом и разгледањем, на шабачкој пијаци распустисмо ученике да сваки гост иде са својим домаћином на гошћење и преноћиште. Пошто су моји ученици имали већ план путовања у рукама, то су знали да сутра путујемо у Мачву, и да нам је у 8 сати пре подне састанак код Камичке школе. Ја их подсетих на то, па поздравивши се с њима, оде

свако на своју страну и тиме се заврши први дан нашег путовања.

ж ж ж

Сутра дан, 7. јуна, још пре 8 часова били су на екупу код школе сви гости са домаћинима. (Сви беху ве-