Učitelj

ШКОЛЕ И ПЕДАГОШКИ РАД ЈАНСЕНИСТА 588

НИЧкКОе уметност -— дарови су ђаволови; наука развија у људи надувеност, сујету и пуку радозналост, те због тога заслужује презирање. Треба, аћи за стопама м примером Спаситеља, који Ј6. сав земаљски живот. «вој провео у одрицању. свакога светскога блага 9 крајњем уншжењуј.

Њу презирући све што је земаљеко, Никол је ипак узео најнепосредније и најживље учешће у литературвим и педагошким трудовима Порт-Ројала. Он је, н. пр., радио на склопу знамените „Логике пли вештине мишљења“ (Тоглдапе оп Атб де репзег), која има главни значај у томе, што је у њој популарисано основно учење картезијачизма) (слобода испитивања и проматрања, сумња, критеријум очигледности, анализа, стварних чињеница и закључци, лично мишљење), а срушене: сколастика и софистика. Треба још додати, да је се личност Николова, као уопште карактер целокупне школско-васпитне еистеме јаневниста, одликовао неким двојством своје врсте: презирање класицизма, ишло је упоредо са жарким култивисањем истога, а хришћанска, вера ишла је руку под руку са скептицизмом или сумњама картезијавизма. Као и сви јансенисти, Никол је био следбеник и ватрени поборник ФилосоФије Декартове, која се јављала са

новим погледима, рушила старе навике и обећавала читав низ пре-

врата и реФорама у будућности.

Никол није сам лично састављао уџбенике за школу, није писао специјална дидактичка или методичка упуства, али су његови „Огледи о моралу“ (Езвајз (Фе-тогаје) изнели и његове педагошке мисли; у чланку, који носи натпис „општи погледи на добро васпитање“ (Унев сепбтајев рош: Меп бјеуег пп рмисе), Никол нам пружа ред педагошких Прва и правила, од којих су многи веома интересни. - „Образовању, говори он, н. пр., — циљ је, довести ум до омит крајњих предела развића, до којиг је он подобан доћи. Образовање на даје ни памети, ни маште, ни ума) но само развија те три моћм.

Појимање ствари зависи не од објашњења учитељевиг, но од оне тнујтралиње свзтлости, која осветљује све што се појима, прима, т. ј. што 74398 ЗАК |

Мучно је поставити општа правила за наставу, може се рећи само то: потребно је прилагодити се оној смеси од светлости и таме, какву предетавља сваки људски, а тим још више, дечји ум. Ту треба. пронићи ју «светлу страну ума. Дечје знање и појимање стоји у свези _ са спољашњим осећајима, ето због чега је очигледност у настави

1) Нетие Франц. ФилосоФа Декарта (Сатезјиз 1596 —1650), који је истакао на“ жело „Мивлим, дакле јесам“.