Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА БАТ

ЗАБАВА И ПОУКА

КРОЗ МАЧВУ

Путовање ученика [У. разреда основне школе код „Саборне Цркве“ у години 1899.

ПИШЕ МИХ. СРЕТЕНОВИЋ

ср Невнано — непитано; Знано — вољено. М. Ђ. Милићевић. (СВРШЕТАК) ж ж ж

И ако су мали путници, сутра дан, 8. јуна, код својих домаћина Јанковића доручковали, опет им код школе жао беше оног великог бакрача, у коме је било најмање 40 литара млека, те су за то воденим чашама пили оно млеко и кад се наситише, брљали су по њему као пачићи.

Дође време поласку. Сад су била једна кола више. Господин Џера са госпођом, и господин Мија са својом госпоЂом, спремили су се да нас прате до Дубља.

По истом распореду поседасмо у кола и певајући кренусмо се. Салашки ученици испратише нас песмом.

— Вбогом!... Збогом!... До виђења!... Проламало је ваздух.

У овом тренутку, многима се у очима суза засијала..,

Сад смо ударили другим путем, и у брзо дођосмо у село Глоговац. Гу смо стали и разгледали дивну глоговачку цркву, школу у којој је учитељ Крле и попину кућу. Том су приликом, моји ученици пољубили руку поп-Милошу Веселиновићу, честитом мачванском „Појки“, оцу нашег књижевника Јанка М. Веселиновића.

Из Глоговца дођосмо у село бовљак, које је уза сами Глоговац тако, да не знаш где прво село престаје и где друго на-