Učitelj

548 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

стаје. За мало па се нађосмо опет у Богатићу. Ту станемо пред среском кућом те се јавим среском начелнику г. Влајку Митровићу, јер јуче није био ту. Њему беше веома мило, што су мали Београђани тако лепо у његовом ПЕР дочекани, и обећа и сам доћи у Дубље.

Од Богатића Дубље није далеко. Прича вели да је Дубље родило Богатић. Каже, неки Дубљани, Бог те пита кад, одвоје се од села и населе где је сад Богатић. Кад су их ови питали што одоше, ониим веле, одговоре: Па тако, овамо је боље. А Дубљани им онда каже, рекну: Идите вала тамо, па се обогатите. Ови, што ву се одвојили, били су неки вредни људи. Радили, радили па сеи обогатили, па привукли себи још сељака, који су се као и они богатили. 'Тако, мало по. мало, постане читаво село, а остане му име Богатић.

На бесним коњима, у часу прекасасмо онај потес, који раздваја ова два села, и у брзо се нађосмо у Дубљу.

И овде иста слика. Свет и уређени са чекали су нас у школском дворишту.

Поздрав живели захори се из свију грла.

У школском дворишту, у дебелој хладовини, постављени били дугачки столови савијени на „глагољ“. "

После поздрава и послужења поседасмо за пуну трпезу. Сир, кајмак, јаја, пржени пилићи и јагњеће печење, претрпали су соФру. Вредни домаћин г. Ристо и његова госпођа Перса, служили су госте-као да им је преслава. Хвала им у име мојих ученика.

Овде ми се десала и једна мала непријатност. Од како _ смо пошли, ученици су ми били сви добро и здраво. Ваљада због оне несносне жеге, и возећи се на колима, овде ми од _ једном заковрну ученик Божа Мијушковић. Хладна вода, мало. одмора у соби у хладовини, брзо га окуражи, те није дошло до потребе, да призовем у помоћ своју ручну апотеку, коју _ сам још из Београда понео, а која се састојала из цигло два. лека: кутије кинина и стакаоцета капљица за стомак.