Učitelj

560 1: РАВПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

чне су. Осим предмета мало пре поменутих уче се још' практична. " методика, неговање цвећа и слој. | | |

Свршивши ову школу добија сваки ученик-ца диплому у којој је поред осталог наведена и марљивост дотичног и владање. После "овога траже они себи место у општинама које конкурсом траже себи наставника-цу. Све ово бива путем јавности, јер држава у томе нема никаквог удела. Школско веће предложи три кандидата од којих после у Шведској изаберу једнога сви искупљени на школском скупу. у Норвешкој пак наставника бира општина. Држава нигде не поставља учитеља-цу. .

Учитеље-це плаћају заједнички и држава и општина. Општина, даје учитељу стан, бгрев и храну за једну краву или 100 крува и 1, плате. Држава опет даје 2, плате и две повишице после 5 и 10 тодина. Најмања је плата 600. круна у селу, за у Штокхолму 1100: до 1600 круна учитељицама и 1400—9400 учитељима. У Христијанији 900—1500 круна. учитељицама и 1400—92600 круна учитељима.

Пензије плаћају и држава и општина опет заједнички. Пензија, се добија после тридесет година службе или 50: година, старости, 2 износи најмање 500 —750 круна. Ну уз то и општине потпомажу учи. теље. Исто тако постоји и нарочити Фонд за потпомагање удовица и сирочади учитељских, којима се даје потпора од 100—250 круна. И у игијенском погледу много се брину у Норвешкој, тамо се старају да свака школа има евога школског лекара. Је у Најважнија карактериска основне наставе у Скандинавији је ручни рад. Он је се развијао у почетку врло споро јер је био остављен приватној иницијативи. Доцније је држава дала субвенцију школама у којима се предавао ручни рад са 4 часа недељно. А у учи-

· тељске школе уведен је виши курс за ручни рад. Сада тамо поетоји једна специјална виша школа, састављени су наставни планови и стављени на расположење учитетељима и већима школским.

Својом потпором држава развија веома велику утакмицу и тако се необично брзо отварају курсеви. 1894 године било је 1,887 школа. које су добијале субвенцију, 2 У Норвешкој прошле године донесена. је одлука да ручни рад буде обавезан предмет у четири виша разреда мушке школе. МЕ,

Конгрес за наставу у земљама на северу 1895. поставио је ове. припципе :

1) Учење слојда треба да буде конкретно;

2) Треба ићи од лакшега ка тежему;

8) Учење треба да буде индивидуално;

4) Треба развијати дух и тело ученичко, и да се изазива њи__ хова иницијатива; |