Učitelj

ЕЊИЖЕВНОСТ 565

ашто најбоље можемо“, онда се с правом може рећи, да је ова књига добит од неоцењиве вредности за свакога у опште, а нарочито за младеж средњих школа, из којих се тек излази на раскрсницу да се „окрене путем за будућност у којој ће се делати и за себе и за људ“ско друштво. Наставнику је са оваквом књигом олакшан труд да у етини буде прави пријатељ својих ученика, и да их упути на пут «којим ће лако доћи да поставу велики људи.

Старање вришћанина о својој части ч добром имену ствар је од не мале важности, Јер и то је саставни део земаљске среће и писац је поклонио озбиљне пажње изради овога дбла. Ученици а и сваки „други који прочита ову књигу видеће, да ко жели да стечећ добро име и уважење међу људима, треба: ла у свом животу и владању "буде заиста онакав, каквим хоће да га људи сматрају, треба част да заслужи а не обилазним путевима до те да дође (како то на несрећу најчешће и бива); најзад, писац разложно и убедљиво наводи, да 40» век не треба да клоне кад га не уважавају како заслужује износећи за пример И. Хр. који је био узор сваке људске врлине, па је опет од несавесних људи презрен и опаднут био. Овде наставник згодно може да наведе и остале заслужне људе, нарочито из наше историје, ашто ће све више корисно учицати на ученике, него ма каква сухопарна правила без примера. У одбрану своје части хришћанин се не сме служити грешним и непоштеним срествима, као што су лаж, клевета, двобој, што све тако обилује у друштву и често пута сматра, се као оправдано и дозвољено.

У тачци жришћански поглед на друштвене части и одликовања писац лепо износи да хришћанину није забрањено тражити заслужену · награду и почаст у друштву, али уједно упозорава, да сваки треба, да зна: да с већим почастима и правима иду и веће дужности, што многи врло погрешно узимају и схватају, мислећи, да они много мање имају обавеза и дужности, заборављајући на ону Хр. ко хоће да уде старији, треба да буде осталима слуга, Писац врло оштро раз„ликује правилно старање од части и закониту жељу за одликовања, год частољубља, њ „сујете, износећи да частољубив и сујетан човек само загорчава свој живот, грамзећи за чашћу и одликовањем, које често м не добија. _

Тачка. жришћански поглед на светска уживања “ забаве не уступа "осталима, писац је врло лепо и прецизно исказао које забаве могу бити корисне и по здравље и по моралну чистоту, а које опет саблажњаве и штетне, Како је данас врло изопачен појам о забавама и весељу, ова је тачка добро дошла, да се бар младићи упуте како да у слободним часовима што корисније време употребе и душу и