Učitelj

584 - РАСПРАВА И ЧЛАНЦИ

други ће барем имати то задовољство, што су без туђег раз- | јашњавања и сами нашли у овој установи праву вредпост њену. | ђ >

Знамо већ, да има држава које су у просвети и култури далеко измакле од нас, а познато је и то, да се ми у свом напредовању доста угледамо на народе напредније. Према томе угледању могли би се људи код нас поделити на дветри категорије. Једни су се заљубили у напредније државе, па што год тамо виде, хтели би да пресаде код нас онако цело целцато. Други су, пак, видели како се,у том угледању "на западну културу, преносе и многе ствари које нису за. нас и које су нама чак и повеће зло, те отуда ови устају против | свега што није наше сопствено. И чим се помене како је нешто на страни, одмах веле: не, не, нећемо туђе, нећемо ни да гле дамо како је код других; хоћемо да чувамо и гајимо само наше што имамо.

И једно и друго су крајности; а крајности не ваљају. Није злато све што се светли, нити је ђаво све што се црни: није красно све што је код напредних народа, нити је дивно све што је наше. Средина је златна, речено је одавно. Не треба прегоншти ни тамо ни амо. Што је наше, а добро је то треба чувати као свето; а што није добро, треба поправ љати или бацати, па макар да је наше. А поправљати треба. било сопственим изумом, било по угледу са стране, било пре сађујући нешто са стране. Не угледати се на стране моде | и луксузе, не преносити што нам штете доноси, то разумем; | али ко не би хтео преносити н. пр. боље расе с"оке са стране, | него би чувао нашу кржљаву расу само зато што је наша, | то би било смешно и глупо. По том би начелу могли н. пр. | у питањима школске књижевности да узимамо за „мустру“ | часловац и псалтир, а да и не гледамо какви су данас школ"ски уџбеници код других народа.

Цео свет се данас користи изумецима и напрецима | туђим, па зашто не бисмо и ми Ми на то имамо и права.