Učitelj

НА РАЗМИШЉАЊЕ 611

Неколико година учитељске скупштине баве се овим питањем и тек је на прошлој скупштини дефинитивно решено, његово се решење даље није могло ни смело оллагати, а сад од чланова учит. удружења зависи да ову кооисну и хуманитарну установу у дело приведу.

Нема никог од нас коме не лежи на срцу срећа и напредак своје породице, и ко би био противан оваквој установи, која ће не само корисно утицати на јачање нашег удружења, но и на материјално осигурање учитељских породица, но само можемо имати личних · гледишта односво права осигураника и начина осигурања.

Што се права, овигураника тиче (чл. 57 правила) имали бисмо приметити: да изгледа, да се при изради правила, више водило рачуна о старијим учитељима но о млађим, јер старији учитељи-це с много мање улога добијају све оно, што и млађи е много више улога. Старији учитељи-це неће уложити ни половину онога што ће млађи, а наследнеци и једних и других примиће подједнаку суму осигурања.

Ово би се донекле могло и правдати, јер су стари учитељи-це створили учитељско удружењо они су га кроз толики низ година одржали, и све што оно има, њима може блатодарити, али млађи учитељи и они, који ће то тек бити, вису криви што се нису равије родили. (О тога би ради правичности требало учинити на првој скупштини измену правила у том погледу, те или према годинама улагања одредити извесне прехије н. пр. 250 дин. сваких пет година улагања или суму осигурања издавати е одбитком; ако је испод о год. улагао одбитак 40%, испод 10 г. одбитак 80%, испод 10 год. одбитак 20%, а испод 20 год. одбитак 109, преко 20 год. наследници осигураника добијају целу суму осигурања. Овом изменом према улагању овигураника њихови наследници добијају већу или мању суму. И у овом случају и најмлађи учитељи не би имали разлога туђити се од овако корисне установе, која и о њима води строга рачуна.

Одногно чл. 59 правила имали бисмо рећи: да нам он не улива довољно наде, да ће ова помоћ, која се према истом даје наследницима, испунити своју цељ, односно осигурања и извођења, на путо учитељске сирочади. Суму од 83000 дин. мало ће која жена умети правилно распоредити, те да њом изведе децу на пут, но ће она (још ако је лакомислена) или стараоци исту упропастити, а сирочад којој · је она намењена остаће да и даље сиротују. Имали смо прилике да видимо, да поједини људи далеко веће суме остављају деци, па су удовице и стараоци умели то потрошити, а деца су остала без ичега. С тога би суму осигурања, нарочито где умрли члан има деце, далеко згодније и корисније било исплаћивати у двомесечним или тромесечним ратама (рачунајући на њу и интерес 4—59%.) до пунолет-