Učitelj

· 620 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Негом, надгледањем и лечењем, његов отац оздрави.

За тим се деда Игњат сећа, као да сад гледа, слепог гуслара Вишњића. Толико је пута свраћао он кући њиховој на конак. Толико је пута деда Игнат слушао кад уз гусле гуди... |

Кад га је први пут чуо, у њему се распламтела жеља за гуслама. Вишњић му је толико пута показивао како се држи гудало, како се прстима удара у струну. Од њега је чуо и неколико најлешпих песама, и како их је онда упамтио, није их целога века заборавио.... |

Није било собета и весеља, где би био деда Игњат, а да ту гусле његове не јекну, да се ту не захори звонки глас из мушка грла његова,

По срцу је био сушта доброта. Бог дао њему, а он је то вољно делио и чинио добро сваком потребитом. Кућа ње_това увек је била отворена, сваком путинку и намернику. Имао је јединца сина, зеницу ока свога, свога Јову.

Оженио га из честита дома Иванића из Добрића Снаха му.

је била као анђелак. Хитра као срна, вредна као челица а љушка и мила као мирисни цеетак у градиници. Дворила је деда Игњата, Боже опрости, ко светитеља.

Света је имала лепа снаха деда Игњатова па опет често и често пута, могао си приметити, како се на лепо лице њезино превуче облачак сете и туге. Нешто је морило душу њезину...

Једнога дана, лесете године њене удаје, њено лице сијну, као да га сунце озари. Она застаде. По лицу јој се поново посу миље. Она одскакута до старице, мајке Јовине. Уви се око ње као бршљан око борике. Загрли је и стаде је љубити. Па и ако су биле саме, она јој кроз сузе радости, прошаптута нешто на уво.

Старица је помилова, загрли и пољуби. Она је то већ после сигурно казала и деда Игњату. То се беше познавало по оној љупкости, по оном благом погледу, са очима пуним

ј