Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА 619

једно дете грли и љуби, а свакоме тепа: Голубићи моји, сирочићи моји !... Сад ће бабо доћи!... Сузе је загушише. Узе децу и намести да спавају. Деда Игњат био је средњи брат. И млађи и старији поспаше, али се њему није спавало. Гужни лик материн, њене уплакане очи, оно миловање деце, оне сузе све је то њега узбунило и није могао ни тренути. Остала су дечица спавала као анђелчићи.

Не прође много а нешто се чу у дворишту. Мати иетрча. За мало па се уплакана врати и остави собна врата отворена. Мало после појавише се два човека носећи нешто тешко у поњави. Унесоше и спустише на сламу. Чуло се само тихо стењање.... Кад мати разви поњаву, мали Игњат опази као восак жуто лице свога оца. Није се могао уздржати. Писну као да га је неко у ватру бацио, скочи и полети оцу.

На тај писак рањеник отвори очи и колуташе њима око себе. Сигурно је познао кућу своју, јер му очи засветлише необичном радошћу а за тим засузише. Једва приметно рањеник развуче уснице.

— Да ли је много рањен шану мати једном од оне двоице људи. |

Он слеже раменима и тихо одговори:

— Ако Бог оће, може и оздравити о је само крви од јуче истекло..

— Во. ПавЕ ЕР шапну мати, а счи јој се засветлише.

— Турци рече онај и уздахну. Нашима неста џебане....

— Изгибе ли много наши 2 У

— Изгибе, ја шта7!..

"Онда почеше причати о боју. Ређали су који су од познаника изгинули, како се који јуначки борио. Како су се Дамњан и' Глигорије браћа ШНедићи, из ваљевске Осечине прославили, како је бабо рањен.. “

Мати је се мењала у лицу. ои јој час букну "као жеравица, час пребледе као крпа...

Игњат је после заспао, али му је та слика остала у души.