Učitelj

5

КЊИЖЕВНОСТ

стоје у нас на првоме ступњу. Изгледа да би од свих тих културних покретних сила — наша књижевност имала првенство на количину и каквоћу у појавама нашег народног духовног живота. То би се могло протумачити самим узроцима, који су је створили. Ту долази богата и одабрана по каквоћи усмена књижевиост или народне умотворине, као темељ даљем развићу целокупне писане књижевности наше, ту долазе разни културни утицаји из наше најближе околине, за тим општа словенска заједница, наше националне задаће и т.д. Писац ове књиге лепо потврђује наше мишљење кад вели: „зраци опште просвете продрли су и продиру већ свуда, и у најудаљеније крајеве народа. Можемо слободно рећи не само, да је буђење (књижевно, духовно) свршено, него да се у главним линијама магловито указују и први облици бољега будућега животп народног.“

Г. Новаковић је озбиљно проучио многа Факта, која стоје у свези или се непосредно тичу појаве, растурања и вредности наше књиге као културне јединке. Он, ако и није сва, али је ипак многа питања, која се тичу књиге осветлио и расправио и тако дао прилике даљим испитивачима и љубитељима српскога књижевнога и душевнога напретка, да реше и остала нерешена питања књижевна и књижарска, да их учине општим предметима размишљања И да пораде на практичном извођењу њихову.

Писац је у књизи изнео у главном историју и садашњи начин растурања и ширења наше српске књиге. Обележио је тачно разне редове наше читалачке публике. Расправљао о српеко-хрватској књижевној заједници и штетности многих књижевних центара. Изнео као највеће зло, које књизи у васпитном утицају њеном шкоди — читалачку публику лошег укуса и неорганизовану књижарску радњу и трговину, која треба да свима силама утискује књиге у руке читаоцима, а не да чека, да они трче за њом. Проговорио је при крају и о будућности наше књиге и о српеко-хрватском надметању о првенство књижевно.

Цео спис г. Новаковићев иде у прилог рашчишћању многих појмова везаних за нашу књигу: он нас забавља стварима новим, које су нам биле вазда пред очима, али их нисмо умели запазити. Он нам као зидарима српске будућности ставља па срце многе тешке прекоре и врло важне савете и као да вели: — изволите, забавите се овим питањима и решити их практички, ако вам је мила срећа вашег напретка и ако хоћете да претендујете на име једнога културног и европског народа!“

Како су учитељи највећи скоро део читалачке публике српске, како су они и први и највреднији екупљачи и растурачи српских