Učitelj

МИЛУТИН СТОЈАКОВИЋ — „ЧИЧ!

УЧИТЕЉ У ПЕНЗИЈИ

Умро је 28. маја тек. год., на Духове, а сахрањен је. 29. истог месеца у Смедереву, у 62 години свога живота.

Пок. чича Милутин родио се 1888. год. у Домуз-Потоку (окр. крагујевачки). Пошто је свршио основну школу у Брзану, учио је гимназију у Крагујевцу, а Богословију у Београду. За тим желећи одати се учитељском позиву, и бити што бољи учитељ, учио је и свршио Учитељску Школу у Сомбору, па се опет вратио у Србију.

Постао је учитељ 1870. год. а пензионисан је 1898. год. Тешко бреме учитељског живота и рада, дакле, носио је пуних 28 година. За то време био је учитељ у 11 места.

И после кад је пензионисан, вредне његове руке учитељске нису могле седети беспослене, већ купи неку земљу посади на: њој виноград, и, радећи у њему назебе, добије запаљење плућа и умре, баш кад је виноград на род подигао и мислио да ужива у њему.

Пок. чича Милутин уживао је поштовање и љубав код Смедереваца, свакоме су пуна уста кад каже „чича“. То се видело и по оном многобројном одзиву приликом његове сахране.

Био је ревностан члан „Учитељског Удружења“, јер је уредно посећивао Учитељске скушштине, примао лист „Учи· тељ“, и био утемељач „Учитељског Удружења“.

Лака му црна земља !

5 а