Učitelj

45

више сем онога што се налази у обичном намерном искуству људске расе“, како су философи и научници само „слуге и тумачи ис куства рода људског“ и да је њихова улога „у истини улога слугу и тумача, улога посредника, преносача и излагача“. (Стр. 93). Дакле наука је само посредник, а ништа самостално не производи. Овоме. не треба коментара.

У додатку писац одговара на критику Д-ра Бр. Петронијевића, која је штампана у „Српском Књижевном Гласнику“ за мај 1908. г. Нећемо да се мешамо у ову полемику. Али нек нам је дозвољено ово приметити: добро би и веома корисно било да наши доктори философије буду, у погледу рада на пољу философије и изношења својих радова на јавност, бар толико вредни колико је г. Миловановић вредан. То је прека потреба. Наша новија књижевност оскудева у таквим радовима. Омладина се не бави озбиљном студијом оних крупних питања, од чијег решења зависи: какво ће бити наше гледиште на свет и живот. Тако не треба даље да остане.

Да завршимо. Сваки образован Србин треба да се упозна са нашим преставницима философије у прошлости. Писац понајвише излаже њихове назоре који долазе у круг психологије, науке са којом учитељ и. васпитач у опште треба да је добро упознат. И

с тога књигу препоручујемо читаоцима. - Р. Стојаковић.

Рачуница и Геометријски облици за ТУ. раз. основ. школе. Израдили; Илија, Ђукановић, професор и Милорад Ђукановић, учитељ. Штампано у штампарији С. Хоровица, 1905. год. Цена 80 пара. Стр, #42, на 80.

Ниједан предмет у основној школи нема толико уџбеника, као Рачуница, па опет врло их је мало који су израђени тако да потпуно одговарају своме задатку. После Рачунице Стеве Поповића, која је без сумње најбоља била од свију доцније штампаних до данас, појава овог новог уџбеника, чиј наслов горе исписасмо, мора обрадовати сваког наставника основне школе, јер показује да се иде у овом правцу и код нас на боље. Материјал, који има да се изучи у ТУ. разреду основне школе, доста је вешто и зналачки разрађен. Види се, да писци нису жалили ни труда ни времена, само

1 Види његов спис „философија у Срба. Прво доба: практични правац“ Београд 1868. : “