Učitelj

90

и на лак начин од моралне погибије спасе. За поправку потребно је и времена и рада... Примењене законске мере. ништа не помажу... Шта више, такве личности уживају неку милост и веће „благодети“ од многих других бољих и спремних учитеља и учитељица, који су те судбине, да свој век проведу по забаченим местима. Ма шта се радило и ма какве се мере предузимале у цели моралне поправке оних жалосних индивидуа у нашем сталежу, у колико ми је познато, могу слободно рећи, да је највећа, најстрашнија а уз то и најпробитачнија казна маша морална казна тј.

презрење и недружење. Само, ако се таква „жалосна личност“ изолује од друштва, поправиће се. Ма да готово сви за ову меру поправке знамо, опет, ми исту моралну казну не примењујемо, и шта више, такве личности радо иу своје друштво примамо, које убијају не само своје достојанство, свој углед, своје поштовање већ таквим држањем и понашањем каљају углед целом учитељском сталежу. И, опет, напомињем, кад закон ништа не помаже, онда је друштво највећи и најправеднији судија и што оно похвали. или осуди то треба да остане за увек као објективна и праведна осуда.

Да ово сумирам.

Својим животом учитељ треба да служи увек, у свакој прилици као узор правилног васпитаног и образованог човека. Он никад не треба ово с ума да смеће. Као добар познавалац правила друштвеног живота пазиће како да се у друштву креће, о чему да говори и како да удеси своје понашање не губећи из вида да „лепо понашање није само гола спољашњост, већ огледало лепе душе пи благородне природе“.

Изнео сам у кратком прегледу и о томе: да ли учитељ-ица може и у коме случају да нашкоди својој части, своме гласу, своме угледу. Ред је да овом згодном приликом изнесем и неке узроке од мањег и штетног утицаја по морални живот нашег учитеља. -

[. Ако учитељ често посећује општинску судницу (рез је о сеоским учитељима).

2. Ако одлази често у механу да прекрати своје слободно време.