Učitelj

Е

у закону, али оно је у овом остало нејасно, јер по чл. 79. у прелазном наређењу о томе само, каже ово: „Повишице плате садашњим сталним учитељима и учитељицама, који су у служби, срачунаће се и издавати плате по овом закону 1. јануара 1905. год. (чл. 33.)“, а не каже се како ће се рачунати године службе, кад се зна да има највише наставника који су служили за неке повишице по 4 године. по Новаковићевом закону, а за неке по 5 година, по 3а-_ кону г. Андре Борђевића. |

Министарство просвете сматра да је за њега ова одредба прелазног наређења (чл. 79.) довољно јасна, јер се. у њој каже да ће се повишице срачунати по овом закону и чл. од. То јест, за прве две повишице рачунаће се по. 5 година, а за остале по 4 године. — Лепо. А шта ћемо. са оним: да се стечена права у погледу плате не могу. одузети 2!

Наше је мишљење да се раније године службе и периодске повишице по прошлим законима не смеју мењати ни друкче рачунати; да рачунање година и добивање повишица по овом закону важи за убудуће; да старији учитељи, који служили за повишице по 4 године, треба да добију највећу плату пре 26 година (после 25. године) и "да наставници за добијање повишица треба само да наслуже број година који се тражи по овом закону, рачунајући од последње своје добивене повишице.

Да је наше мишљење правилно, поред осталог, доказ је и то, што је тако рачунато, и тако су повишице добиване, по закону г. А. Ђорђевића, који је, као правник, најбоље знао да се стечена права у погледу плате не могу одузети. Кад је тим законом заведено петогодишње добијање повишица (после Новаковићевог четворогодишњег),

онда нису раније повишице рачунате по 5 година па да се. _ добије идућа повишица, него је сваки наставник Дериоду