Učitelj
456
немилице туче и отјера од себе, кад год му се прохтије,! (Жофрој де Вилнев: Универс. истор. пут.).
У Дарфуру прича нам Бровн, често се пута виђа жена, са пртљагом и храном на леђима, како елиједи пјешке „свога господара“, који комотно јаше на своме магарцу. А као награду за њезину животињску послушност, добри муж је радо уступа странцима за пристојну награду, сматрајући, да је то његово право. Само кћери султанове, у овој земљи, имају право на „четири захтјева“ без одобрења мужева.
Потчињеност жене је куд и камо јача код номадских. племена; с тога се не треба ни чудити, да су Туркиње много слободније од Мауркиња. Оне имаду релативно доста велику слободу: могу да иду слободно, да говоре с људима и т. д. Више пута нијесу оне ни купљене од мужа, кар што то обично бива у Африци; шта више та „куповина“ се често пута замијени каквим финим даром, који се преда дјевојчином оцу.
Изгледа, вели Летурно, да је на цијелој кугли земаљској примитивна улога жене била или још јесте, ропство,
мање више тешко, мање више ћудљиво, погледом на племена и предјеле. У Полинезији, код ове дјетињасте расе, коју путописци већ одавно описиваху најсимпатичнијим и
најживљим бојама, жена бијаше као и другдје, човјекова ствар. Без сумње, скоро свугдје, жена је прије удадбе ужи-
вала највећу слободу заљубљивања; али чим се уда, она у 7
постаје поприште, ког експлоатише његов газда. Прељуба
јој бијаше строго забрањена, ако није имала претходну до-
зволу; али за то њена дужност је била, да се проституише _
на заповјед њеног мужа или у његову корист, кад он др-
жаше, да треба, да је да у најам своме пријатељу или каквом странцу.
Овдје као скоро и свугдје, женама је било забрањено да. једу скупа са мужевима, премда су оне увијек биле, које су тешком муком дошле до хране и приправиле је за јело.
Многа јела, која се сматраху као једина, што се могу послужити боговима, бијаху забрањена женама. Тако на острову |
1 Карактеристично је. да се ово поступање са жељом задржало и код нас
у млогим селима, као у Босни п Херцеговини, Црни Гори и т.д. са том разликом
што је хришћанство запријечило својевољно распуштање жене.