Učitelj

462

васпитања узео из посматрања самих чињеница развитка и | васпитања. Јер у крајњој основи својој васпитање је, и ако ступа према природном развитку с принудом одређенога плана, ипак само воља за идеални развој; иначе би било уопште немогућно и појавило би се као неприродност. Не могу овде да изнесем мој поглед на васпитне циљеве, али подсећам само на то, како је пре кратког времена управитељ учитељске школе Д-р Рихард Сајферт упоредним посматрањем индивидуалних и социјалних чињеница развоја поставио оригиналан задатак васпитања; тиме, што му природни развитак како човечанства тако и појединца изгледа. као „духовно прожимање“ (Пигсћрејзнрипа), то и поставља као васпитни циљ: образовање духовно прожетих појединачних личности и духовно прожете човечанске заједнице. (в. Б. Зенем, Гје радасоснасће |Аее. Герла, 1904). Ово је само пример, како се може полазећи од емпиричке обраде _ чињеница развитка и васпитања доспети чак и до највиших _ васпитних питања. Свакојако, експериментална педагогика ће моћи саме да пружа податке за такве проблеме, али последњи одговори захтевају опсежна упоредна и системат- | ска посматрања, која правазилазе рад експеримента; али оно, што нам у томе послу пружа експерименат, јесте основица, - на којој почива оно упоредно систематско посматрање. —

У вези с овим расматрањима задржаћу се на једном приговору, који се чини експерименталној педагогици. Слично као што је било приговарано „физиолошкој или екснперименталној психологији“ тако се исто приговара, да је. и име „експериментална педагогика“ погрешно, јер се науке не именују по њиховим мешодима. Сетимо се противно томе, пре свега, да се и природне науке не одричу таквих својих назива; тако говоримо о експерименталној физици _ и теоријској физици, а ти исти називи су уобичајени и за“ хемију. Сем тога, сигурно је, да метода сасвим одлучује, | какав. је карактер једне науке; методи ваља да захвале све наше природне и духовне науке за свој полет. А у педагогици је пак оправдано ово име. не само позитивним зна чењем, до којега је дошла примена експеримента и стати: стике на васпитну област, већ оно задобија овде и нарочиту негативну тенденцију тиме, што се именом експери-