Učitelj

302

треба бирати понајбоље и од најпризнатијих дечјих песника. У млађим разредима ваља узимати песме краће и лакше, а у старијим дуже и са патриотском тенденцијом. У новоослобођеним крајевима треба што више предавати епске народне песме из истога оног узрока, због кога треба оваке песме што више и читати у овим крајевима.

Декламовати се могу и лакши прозни састави, а нарочито су за то згодни дијалози.

У млађим разредима (! и П) згодно је и декламовање у хору.

Да би учитељ могао с успехом исправљати погрешке у говору својих ученика, потребно је да он прво зна погрешке у говору, које његова околина прави. Зато би потребно било, чим буде премештен у неку школу, одмах да почне бележити неправилности у језику, које чује од својих ученика или других људи. Ово је бележење нарочито потребно оним учитељимг, који су рођени у крајевима, где се правилније говори.

Жива реч учитељева служи ученицима за пример у правилном говору. Говор се учи слушањем, те зато учитељ не сме пред ученицима правити никаквих језичних грешака. Претпоставља се, да учитељ говори правилним српским књижевним језиком, но мало ће користи од тога имати његови ученици, ако он на правилност у говору њиховом не обраћа довољно пажње. Зато учитељ треба, било да чита, било иначе да говори, строго да пази на граматичку правилност, на склоп речи у реченицама и реченичким периодима, на правилно изговарање самогласника и целих речи итд. Учитељев говор треба да је чист и слободан од туђих речи, од провинцијализама, од застарелих или сасвим нових и у опште непознатих речи. Учитељ треба без китњастих фраза и играња речи, просто и природно да исказује своје мисли, своја осећања и намере. Мора говорити гласно и природно са умереним темпом, те да га сви ученици могу чути и разумети шта говори.

Сем матерњег језика, и сви други предмети могу служити за вежбу у правилном српском језику, јер је за све предмете потребан говор, па се у школи много и говори.