Učitelj
547
сматрао као нешто добро, часно; чинио је добро ради добра. Узмимо још један пример. Син пронађе да је његов покојни отац оштетио некога суседа и са извесним вишком накнади му штету. Акт накнаде (ако је то могуће) захтевају морални закони, али он је тек онда моралан, кад бива без обзира на последице (добар глас и слично). Јер ако у кога нешто ваља да буде морално добро, није довољно да је по моралном закону, већ се то мора збити и ради њега самога.
Како се налазе обележја добре воље»
Ради овога морамо испитати постанак обеју воља. Али и добра и зла воља произлазе из круга представа. У обадве се најпре појављује жудња, њој долази у помоћ каузални низ, и ето воље. Психолог, коме би разлика између добра и зла била потпуно непозната, не би је пронашао ни најсуптилнијом анализом постанка воље. Психологија при овоме има удела у толико, у колико се односи на болест и здравље, нормална и болесна телесна стања... По психолошком схватању ове појаве спадају под исте природне законе и при њихову објашњавању ни најмање се не расправи, да ли су то нормална или абнормална стања. Ово је тако звани шеорички начин посматрања, који се, као што је познато, употребљава при суђењу о Русовљевој индивидуалности и размишљању о поквареном друштву, у коме је он одрастао и живео. Овај је начин интерпретирања јасан, али се њиме не долази до крајњих резултата.
И ако за етичку процену једне воље није вредно знати, како она постаје, ипак то има велике вредности тамо, где је реч о васпштању добре воље — у Педагогици. Васпитач мора знати од каквих чинилаца зависи васпитање добре или зле воље, иначе оставља случају, да ли ће употребити подесна средства при васпитању.
Да споменемо Космолошку Етику, чија се метода разликује од психолошке методе, али је ипак подесна за теориски начин посматрања. Њен заступник полази од тога, да је наша воља један део целокупног света и да њену норму треба тражити у општем светском разуму, светском уређењу. Добро живети у овом смислу значи живети тако,
1 Кали, Апттеде хит Отипа). 4. Мећ. и КАН дер ртакизећеп Уеглиш, стр. 126.