Učitelj

262

Још у Фулнеку Коменски је написао „Опомене против искушења“, које нигде нису штампане него су преписиване ишле од руке до руке, јер су биле забрањене; даље „Мисли о хришћанском савршенству“, где износи да се оно састоји у добрим делима и у мирном подношењу свега што насу животу снађе, јер је то воља Божја; „Дубину безбедности“, коју налази само у Богу као средсреди свега света; „Град неосвојљив“, који је довршио на сам дан изгнања из Фулнека. Сем овога израдио је тачну карту Моравске с именима чешким и немачким, и у ово време ово је била најбоља карта Моравске, и почео да пише историју Моравске од“ најстаријих времена. А бавећи се сада овде у Браниграду код кнеза Жеротинског, у једној тихој долини шуме Клопоти, у кући коју је подигао сам оснивалац чешког уједињеног браства Рехор, Коменски напише најлепше дело своје „Бисер у прозној књижевности чешкој“, које носи име „Лавиринат света“. (С куле која допире до небеса Коменски посматра свет и види га у свом ништавилу његовом. У јурији животној, у бризи за свакидањи хлеб, у грамжењу за богаством, за славом, у истраживању истине и правде. човек не налази нигде мира, нигде станка, нигде среће. Све је обмана, све је пролазно и варљиво. Само је једно истинито и вечно, само је једно трајно, а то је Бог. Зато | се морамо вратити њему и тражити среће у себи, у срцу своме, у љубави према њему. А то ћемо ласно учинити, ако се угледамо на јагње Божје, на Христа, па и ми онако трпљиво као он подносимо сваку беду која нас снађе. Јер њу шиље Бог да би нас искушао колико смо постојани у љубави према њему. И у томе је спас; то је рај наш на

земљи.... Свима изгнаницима, свима члановима растуренога _ 4

браства, свима невољницима, ово је Коменсково дело било прави мелем на ббно им срце. А он га је још писао крвљу својом, јер је не само и он осећао све невоље изгнаничке, него му у то време умре и жена и најстарије дете. · Очајник какав дотле никад није био, он је сам могао наћи утехе само у јагњету Божјем — Исусу Христу. Само је Христос толико страдао; па је ипак сео с десне стране оцу своме. Тако ће и он, и браћа његова, и народ његов.... 13. децембра 1623. предао је Коменски заштитнику. своме Карлу Жеротинском овај свој знаменити „спев у прози“