Učitelj

561

за свештеника у Жеравицу, али се о раду његову за прве две године не зна ништа изближе. А 1618. године дође у Фунлек, најјачу општину уједињеног браства у Моравској, за свештеника и ту му буде поверен и надзор над школама. Коменски се овде и ожени и проведе три године најмирније и најсрећније у мучноме животу своме. Обе дужности, и свештеничку и надзорничку, вршио је са свом преданошћу. Паству своју поучавао је не само у вери и љубави него и у привреди. У то време нико у Моравској није гајио челе. Коменски донесе из Угарске неколико кошница и намести их у порти црквеној, на погледу свима походиоцима цркве, а згодном приликом поучавао је народ како се челе гаје. Парохијанима својим препоручивао је, да домове своје украшавају сликама јагањаца, што је ваљало да значи невиност и чисту науку Христову, те су их зато друге општине звале „јагањцима“ а њега пастирем њиховим. Коменски се у ово време сав био предао практичном обучавању своје пастве, те с тога и имамо мало његових књижевних радова из овога времена (1618. —1620.). _

У то време отпочне несрећан тридесетогодишњи рат, који је хтео да истреби не само протестантизам у Немачкој него и све друге новине у вери хришћанској које беху противне католицизму; а у те новине долазило је и чешко уједињено браство, које исповедаше Хусово учење. Са запада се кренуше силни владари да огњем и мачем искорене протестантизам а са севера да га бране. И борба је била с обе стране очајна и крвава. Вођена бајаги за хришћанство, она је била не само нехришћанска и нечовечна него и безбожна. И само време од тридесет година јасно казује са колико је огорчености вођен овај рат с једне ис друге стране. Да пак она није могла проћи а да не захвати и уједињено браство у Чешкој и Моравској, то је очевидно.

И 8. новембра 1620. бише Хусити на Белој Гори код Прага до ноге потучени и растурени, а идуће године продре једно одељење шпанске војске и у Фулнек и спали га. Ту пропаде не само књижница Коменскова него и све што он беше дотле за ове три године написао. Онда се Коменски склони у Чешку заједно с породицом својом код некога кнеза Жеротинског, код којега се беше искупило још око тридесет свештеника потиштеног и растуреног браства.