Učitelj

266

писменост и основе из свих наука и вештина; него је била једина латинска школа, из које се ишло на више школе. Коменски је дакле први истакао и идеју народне школе и просвећивања масе народне. Он је и за ову школу израдио и мислио да изради уџбенике за све разреде (под ориги-_ налним именима: |! „Љубичњак“, 1 „Ружичњак“, Ш „Ливада“, ЈУ „Лавиринат“, М „Мелемњак“, и МГ „Рај душин“). | Али до нас данас није дошла ни једна од ових књижица.

Поред овога Коменски је у ово време написао и штампао | безброј мањих радова, који су служили за утеху и ЛО | требнију поуку растуреној браћи.

· „Али главне мисли Коменскове беху скренуте на,сасвим другу страну. Његове дидактичке мисли одвеле су га на још више мисли и много шире поље. Он се стаде носити мислима: како ће све знање људско да се уједини и доведе у једну складну, хармонијску целину па да се учини приступачним свима и свакоме, свима људима и народима. (Овакво свезнање он назива „пансофија“. Знање је поделио на познавање ствари и познавање језика или говора; а познавање ствари подели на познавање Бога, познавање свеша око нас и познавање душе наше. Почетак је свему у Богу | па се то после разгранава у безброј грана и граница, да се опет врати њему и уједини с њим. Зато је Бог извор и уток свега знања. Разум произлази од Бога. Он има да позна свет или ствари око нас и друштво у којем живимо, а у срцу ваља да се развије љубав према људима и Богу, дакле морал и побожност. А да се све ово изведе, то јест, да се сва знања доведу у везу и постану својина свега света, свих људи и свих народа, за то није доста један човек па ни један век, него је за то потребно више људи и више векова. Зато Коменски ступи у везу с многим научницима и колегијама. А његова „Врата у језике“ и „Велика Дидактика“' која сада беше изишла на латинском, беху пронеле име његово по целом свету, и ове се мисли његове о пансофији примише свуда с необичним допадањем. И Ко- | менски није био више само пријатељ свога народа него |

1 Коменски и сам вели, даје ово дело удешавао за потребу народа свога; · зато га је и писао простим народним језиком. „Али пошто оно њему не могаде | оити од користи, то нека, вели он, донесе хасне свима вама, па ма кон ма шта ви били!“ (У издању амстердамском 1657.).