Učitelj

600

штинским где их нема“. Иста жалба у протоколима свештенства из | Манта и Мелана: „Зла, којима смо сведоци, гоне нас да молимо свесрдно Његово Величанство да предузме успешне мере, те да се јавној настави поврати углед и корист, које је изгубила. Многи главни заводи не постоје више..“ Најзад духовништво у Етампу | тражило је: „да се постави учитељ у свакој парохији, која броји | 200 и више домова.“ Парохија од 200 домова престављала је популацију од 900 душа од прилике. Овај број и данас означава доста | јаку општину. Дакле допуштено је закључити, према наведеним 4 примерима, да су ове општине од 900 душа биле далеко од тога 4 да свака има свога учитеља. 4

· Па и оне школе које су постојале чиниле су мршаве услуге. Све што је у њима предавано, јесте читање (у оче наш-у и вјерују). катихизис и по где где писање. У многим местима предавања су. држана само за време три четири зимска месеца. Један докуменат | из архиве округа Сен-е-Оаз врло је поучан у овом погледу:

„Године 1789. — пише службени орган — и пре тога доба. настава по селима ограничавала се у главном на основна начел | читања и писања; напредак ученички био је спор и они су напу- | штали школу баш у доба кад им се разум почео развијати да се. могу користити лекцијама. Отуд и долази да 5/6 сељана, који су пре револуције сазрели, једва умеју да потпишу своје име и презиме“. |

Кад је таква ситуација била у Версаљској општини, у самом срцу краљевске Француске, може се мислити како ли је било по удаљеним провинцијама.

Људи из револуције нису се затезали ни мало испред улоге која им се наметала у погледу народног васпитања, Још је Мирабо изрекао ову страшну реч: „Они који хоће да сељак не зна ни читати ни писати, праве себи без сумње капитал од његове простоте“. Дантон баца у Конвенту свој чувени крик: „Народу је образовање потребно као насушни хлеб!“ Грегоар у истој скупштини свечано изјављиваше: „Устројмо нов систем васпитања. Прекалимо · човекову природу, да од њега начинимо природни створ. Главна настава треба да препороди покољење које се рађа“. Дантон, Грегоар и Мирабо су на тај начин исказивали идеје, које беху пристигле и сазреле у ХУШ веку и које су дика тога столећа,

Значајан је рад одбора за јавну наставу у конвенту, једној од најделатнијих скупштина на свету. Кондорсе спреми свој пространи план народног образовања а закон од 29 фримера П. године (19. децембар 1793. год.) прогласи да је настава бесплатна и обавезна;