Učitelj

602

напустише заједничку школу. Француској служи на част што је покушала усред битака око тог расцепа да измири своје синове у истом духу трпљивости. Хенрик ЈУ даде протестантима право слободне вероисповести и они основаше своје школе. После једног жалосног, тренутног пораза ове трпљивости роди се под Лујем ХМ у ХУШ веку нов дух, дух световни. Он ојача уз Волтера, уз творце | енциклопедије. Он објави. целом свету неограничену слободу савести људске. Последица тога, револуција, издвоји је, то беше расцеп између цркве и државе и на посе то беше потреба за неутралном школом, школом световном. Држава и школа признаваху од селе. и у грађанину и у питомцу само Француза. Парохијски магистар, | потчињен свештенику, своме господару, начини места учитељу, слободном службенику државном.

Не може се довољно нажалити што ове велике и битне школске · реформе за време револуције нису преживеле метеже из којих су | потекле. „Колико би Француска измакла била — вели један историк“ | Кондорсе-ов, професор Вијал — колико би Француска измакла била на путу цивилизације, колики би напредак био учињен самим дејством тога система, који ни дан дањи још није потпуно остварен“.

Али на несрећу школско дело Кондорсе-ово и конвентово би спутано принудном борбом противу јевропске коалиције. Пред бригом о спасавању домовине ишчезе свака друга брига. Пре свега ваљало је опстати. „Конвенат не беше богат — наводи Жил Фери у своме говору у. Молијеровој сали — а никад ни једном народу није било дато изводи напоредо ово двоје: рат и народно образовање. Требало је бирати, а конвенат не имађаше слободу избора; он је спасао отаџбину, али није могао да спасе васпитање“. И кад метежи пређоше и кад опстанак државни би поново осигуран, деси се да Република погибе. Наполену су требали наставници — каплари а не учитељи; њему је било доста да се млади Французи науче војничком вежбању и послушности. Резултат томе беху победе и порази; а | тако исто и пропаст оне основне наставе, којом је конвенат намеравао да обдари Француску. Године 1821. беше још 25000 општина | без школа, а буџет за основну наставу за целу краљевину износио. је само 50000 динара! Велика већина Француза и даље не знађаше читати; умни живот у народу беше ништаван. Међу тим поједини лични покушаји спасаваху револуцијско предање. Лазар Карло беше основао Друштво за основну наставу, које у Паризу учини пре личне услуге.

Повратак слободоумним идејама, после 1580 године, привуче.