Učitelj

Мод ПАЗ У Р ЉИ нејаи птЈр аПЕ еу Рриањ по при а фи

Ауе

: 669

а без великих терета појединих општина и економне штете појединаца, на реду је да се запитамо да ли би народ, под тим тако повољним околностима с радошћу давао децу у школу или би и у будуће многи сматрали школу као неки кулук, који се мора свршити 2 Ако имамо на уму шта народ тражи од сваког свог посла па следствено и од школе, онда нам је на ово питање лако одговорити. Познато је да народ тражи од сваког свог посла осетне брзе и опипљиве користи, а знање, а нарочито писменост, коју дете изнесе из школе то му не даје баш тако видно не зато што је она незнатна већ за то што нема потребе да је чешће примењује. Чак некима прође дужи низ година док му она затреба у извесним приликама. Али кад хоће да се користи њоме, тек тада види да је она изветрела и да је узалуд. пробавио четири или више година у школи. ега сад ни најмање не љути то што је заборавио да пише или да чита или и једно и друго, јер кад би га љутило он не би ни допустио да му сав четворогодишњи рад оде у заборав већ би га чешће обнављао, већ га љути што је узалуд пробавио у школи четири године. Тиме тече уверење, да је знање стечено у школи непостојано. А прилике у друштву јасно му казују да и неписмен човек може доћи до части, звања и положаја у општини и држави до кога може доћи један најписменији сељак, што га уверава да му писменост није толико ни потребна, те према томе и школа, која не само што даје непостојано већ готово и непотребно знање, није толико потребна те да би јој он требао да приноси толике жртве. С тога и сада многи сматрају а сматраће и у будуће школу не као установу која је постала њих ради већ као установу којој они дугују обавезе и дужности ради саме државе. А те обавезе и дужности испуњавају дајући децу у школу исто онако. „драговољно“ као што дају младиће у војску.

Овакво уверење о важности школе многи ће имати све дотле док се писмености не да више важности у друштву. С тога треба да је једна од првих брига оних, који се старају о срећи и благостању народном, о његовом умном, моралном и економском напретку да самим земаљским законима дају знака уважења бољој спреми и писмености у