Učitelj

690

говора, у колико су деца овог разреда више научила свој матерњи говор. јер: „Навпка је једна мука, а одвика две“, 555 Зате ћемо у даљем нашем равлагању изнети потребне услове. | за што брже и. боље учење српског говора у овом разреду, пошто се претходно у најкраћим потезима п цртама, обазремо на резул- | тате Науке о постанку језика, јер ће нам то припомоћи да дођемо | до правог пута, којим треба ићи при раду у приправном разреду.

| а О постанку језика писалп су још у старом веку грчки И римеки философи: Платон у своме „Кратилосу“; Лукреције у делу: „Сат | Че тегшт пабита“: и Жан Жак Русо у „Постанку. јевика“. 10, све те разноврсне теорије, које су третпрале питање. како је ш кад постао људским говор, а које имају много што шта у основи својој противнога, своде се на закључке које је В. Вунт у своме делу изнео. Вунтово дело зове се: У ОКегрзусћојорје еде Операцећиле Чег Епик тезесезете уоп Брасће, Мућив ппа 5ие. Из прве књиге овог дела: о језику преведен је један одељак на српски (превео је Ј. Живановић). 34 __Неће бити без интереса, ако расправљајући о учењу српског | говора у приправном разреду, бар укратко изложимо она четирт

општа гледишта о постанку језика.

1. Теорија проналаска тврди: да се разум развио ранпје,. дакле, пре језика. Ова је теорија отпала сасвим;

2. Теорија подражсавања тврди обратно: да се језик пре ра зума развио. По овој теорији пронађени говорни знаци одговарају стварима које означавају. Ова је теорија најјаче заступљена; алт у сувременој науци п учење ове теорије није у свему акцептпрано јер се „само код маленог дела правих речи поклапају односи“ између гласа п значења па баш и кад се узме појам подражавања у свој могућној опсежности п отвори најшире поље чув _ ственим и представним асоцијацијама различитих чулних области“

8. Теорија трироднога гласа, потичућн из теорије подража- | вања, заступа гледиште да су прасастојци говора, осећајни г. тасови = усклици, који су као примарни, „у ПД незнатном броју сачували снагу за стварање речи“. |

Ово је старија ТАКВВ. ПИРА теорија, која да би пспи

1 Види „Просветни Гласник“ за 1903. год. Свеска за март. = Опет тамо („Просв. Гласник“ св. за март).