Učitelj

692

и успех у васпитању мањи бпти. Ја то п не одричем, јер сам то п потврдио у ранијем излагању о важности језика у настави; али одмах додајем: да се овде аналого ономе: „Позеепао — дозетанз“ може рећи: „учећи се говору, деца се уједно њ вастилпавају“.- (Ово је оправдано по ономе Хербартовом принципу: „Ја не признајем наставу која небп васпитавала нити васпитавање без наставе“). Пример: учитељ приправног разреда предаје деци о снегу. (Одакле пада снег% Кад пада снег; п т. д.) Одмах се мора предавати по саоницама (које ће се п цртати и правити). После тога причаће се кратка причица, како се једно дете санкало, па било непажљиво, па изврнуло саонице — и пало, па се угрувадо! — Мала причица, — али потребна и васпитна за децу овог узраста.

На овом ступњу умног развића, које је одлика деце у т,зв. другом узрасту од 6—7 године, и не сме се, баш с пеихолошког гледишта искључивати отворено моралисање, пли како га неки називају „голо“ — а противу којега у истини треба војевати, алп не — на овом ступњу. Јер, баш само такво отворено моралисање у виду поуке из какве причице, где страда онај који греши или где се кажњава — кажем: такво моралисање биће у стању тек да реагира на сувише живахну и безобзирну дечју природу овога, узраста, које не преза ни од какве опасности јер нема искуства!

Поставивши себи такво гледиште при раду у приправном разреду, ми ће мо се обазрети на нека психолошка потребна нам тврђења, а по том ћемо одмах прећи на сам дидактичко-методски део тога рада, држећи се чврсто убеђења: да ученици приправноз разреда морају отапочети изучавање говора од сама почетка, и проћи жроз све фазе оног развића, којим пролази ц развиће ма шерњег говора џ детета, само разуме се, са већ означеним олак пшшцама које нам пружа развијенија свест деце овог разреда.

Ш

При раду у приправном разреду још већма но у старијим. разредима, треба пазити на поступности, јер у овом случају прелом је још јачи у дечјем животу, него што је то у ученика, који са. знањем српског говора ступају у први разред. Деца приправног. разреда долазе у школу са приметним стражом п на лицу пзвајаном шиугом; долазе из родитељског дома, камо су се, разуме се, | осећала удобно; долазе у средину, у којој се морају привикавати. нечем новом, њима непознатом, а страшном, у толико страшнијем,