Učitelj

694

Ово је још један врло важан прилог за осветлење оне праве ставе, којом треба поћи и ићи при раду у овом разреду (јер су ученици-це приправ. разреда обично од 6—7 године). Нарочито се овим путем мора ићи у првим часовима, данима — па п недељама рада. Психологија тврди: да се овај (други) узраст дечји, баш тиме одликује с тога, што се и фелесне п дужовне силе упоредо развијају.

Жива чулна фантазија деце овог узраста тражи непрестана,

занимљања — забављања : (и телесно и духовног упоредо): "тражи рада, експериментисања са предметима, комбинације, шале, смеха, ИТ. Д. А све је то, познато је већ, скопчано са мишићним покретима, а нарочито са вежбањем чула. Знајући ту психолошку истину васпитач сазнаје : да при раду овом разреду мора бити честиг Промена: мање сухопарна, врло озбиљна рада и тешка напрезања, а више игре, више смеја, више случајна разговора у дружби с децом. Никако пак не, по опет не: „Седите мирно! Скрстите руке! Павите! пи т д“

Уверавајући се овако, према горњим захтевима, миш се прпближујемо ономе природном току, који препоручује Песталоције, а поткрепљава га сувремена експериментална психологија ; приближујемо ·се ономе пдеалу у настављању, који је противан настраним гледиштима, која, поникнута у гордој глави занесених занесењака (тако да их назовем) иду унаточ природе дечје: приближујемо | се — или још боље, остварујемо педагошко-пеихолоки захтев: да насшава буди интересовање, а кад је то, онда. она врши свој благотворни утицај: развијајући свест, п снажећи вољу, упоредо стим развијајући и ученичку телесну снагу, а осд· бито изоштравајући способност чула. :

У овом нашем разлагању морамо се дотаћи још једног чи- | ниоца који, у овом узрасту дечјем, има велику важност. 7То је памћење.

Знамо, да је памћење задржавање пли одржавање представе у свести: знамо да се без памћења ове не би могло ни репродуковати, а без могућности репродуцирања ПАОВАР био бп и говор онемогућен.

- Главне погодбе јаког памћења леже у асоцијацији представе

"п обнављању истих: а знамо и то: "да асоцијацију представа врши аперцепација. За насје важно: да аперцепција иде брже, ако је убвисањ прост и јак; ако је пажња активна : и ако је ова кон- | · центрисана свим интезитетом на утисак. А важно је п то: да