Učitelj

696

грокћу, пси лају: коњи року пт.д. Мало смеха при томе донеће свежине п задовољства п наставнику и деци, Срећни су онп, који. су задовољни !

(наставиће се)

илити

ТРИ ДАНИ У МОЈОЈ НАСТАВНИЧКОЈ СЛУЖБИ

— Сретен Пашић —

Наше школовање на старој Великој Школи јако су оштетила

два рата. Због првог рата, 1876, године, није било предавања за читаву годину, а због другога, у којем су и многи ђаци добровољно учествовали, последња година учења била нам је сведена на половину. Отуда је наша спрема била малена, али, као накнаду за то уносили смо у школу велико одушевљење и добру вољу за рад. ; За прве дане потребни су свакоме посленику, а нарочито учитељу, јаки угледи, којих не сме с ума сметати. Што вшне Јачих угледа, све ће мање бити посртања у првим корацима младога наставника. |

Ва нас ученике исторпско-филолошког одсека, најјаснији углед био је Ђ. Даничић, Сви његови ђаци дочекивани су као носиоци новине у настави српскога језика и добивали су видно одликовање од грађана. Сваки, поле писменији представник чиновничке или грађанске интелигенције радо је тражио друштво Даничићевих ђака, да изближе дозна: у чем је та новина Шта чини разлику између старе и нове школе у предавању српског језика 2 -

Од Даничића смо се научили и тачности у поласку на часове, Последњи звуци школекога звона увек су се мешали са шкрипутом његових ципела, п ми смо га у најдубљој тишини дочекивали с радошћу. С његових часова није нико пвостајао, п увек смо га пи слушали п гледали с највећим интересовањем, п ако је предавао о најсухопарнијим стварима на свету: о коренима по основама. Све је то за нас било топло, јер је долазило 'пз жарке и родољубиве душе. ј

Други наш углед био је Новаковић Отојан. Он нам је предавао српеки језик у 1 гимн. разреду, и учио нас да пишемо јошу јер смо (бар ми из села) из основне школе били понели дебелен