Učitelj

728

је малој деци неприступачан. Још су нашим песницима — приповедачима мање више описи природе узгредни, те им и пажња није сконцентрисана на једну слику, па да ова буде потпуна, а за то и тешко се може наћи за читанку згодан приложак од наших признатих приповедача. То се јасно видипу „Зима“ (207). п „Пролеће“ (216.) од Јанка, у „„Кега“ (231.) од Л. К. Лазаревића, у „Ђурђев-дан“ (99.) од П. Кочића и у „Поблава“ 212) од Рдомановића. Међу овима је „Њурђев-дан“ особито лепа слика лепога „ пролећњег дана, ванредно је поетско маштање, које нама годи, али, да ли ће деца од 9 и 10 година моћи ехватити ову силу песниковог осећања природе; И „Пролеће“ је врло леп опис (донекле) и слика, али, као и први, подеснији за ТУ. разред, п ако је учитељу мучно објаснити а деци разумети како је то: „Не можеш ни да се надишеш оне лепоте“, кад лепота није ништа стварно. Па, и ако су оба ова прилошка бледе и непотпуне сличице, ипак су боље од „Зиме“ и „Жеге“. У првоме се оцртава некакав дан зимски, да нико не излази из куће, да је тихо и мирно... А то је само тренутно песниково осећање, згодно за његову песму, па и ако није истинито; а природа је само истинита. Још је „Кега“ неприроднија и незначајнија кад каже се: „Управо ми изгледа цела природа, „клонула, обезнанила се, -исплазила језик, па дакће,“ Како се то може разумети: исплазила природа језик, па дакће%! а много је „речено и оно: „Стока издише на ливади..,.“. Овакви чланци подносе „ва вимназијску читанку, да се покажу литерарни примери. Већ је одабранији чланак „Поплава“, само што се у њему слика пустош после поплаве, а ништа се не прича о поплави самој, те напис не одговара напису; а п у овоме је прекипело песниково осећање. 5 Поред ових пет унето је још осам чланака о прпроди и раду. Без сумње, међу овима је без замерке чланак „Виноградска берба у Врању“ (89.) од 3. Р. Поповића, чланак написан тачно, топло, природно као што је п сам живот текао; поучан је, — педагошки је. Исто тако „Јутро у тауми“ (184.) од непознатог писца добро је написан чланак и ако би се могле 2—3 непотребне реченице изоставити. | На

· Осталих шест чланака већ се не могу похвалити својим добрим својствима. Тако „Бреза“ (113) треба да буде оппе брезе. Ту се прича о некаквој народној лимунацији у Подрињу, о штетном обичају љушћења брезове коре п паљења. 0 томе је читава страна, па тек онда описује се бледо брезово живо дрво, а опис је хладан као и сви опиеи, На завршетку је препорука сађења брезе. А заштог