Učitelj
855
Четвртог дана оде он да се жали капетану. Капетан се смешкари на његово причање па вели:
— Па шта ћете господине: кад онај убити сиромашак подноси све терете државне и општинске, није право ни ви да их избегавате. А закон је за све једнак. Зато смо се и борили (ту се капетан начини важан) 20 година да се закон примењује једнако и према господину и према сељаку. Шта ћете» Кад оћете ви све од општине по закону, хоће и она од вас све по закону. —
Кад је се вратио од капетана школи, саопшти му послужитељ да су му комшине свиње упропастиле сву сточну репу у школској башти, која је остала непокопана. То је ваљда стоти пут да му тај човек прави штету са стоком, а суд му ништа неће, Наљућен оде опет у суд да тражи заштите.
— Море мани то, вели ми председник, него кад си ту да ти бар саопштимо: Ми смо знаш, решили с одбором да пола твоје баште дамо лицитарно под кирију, па новац нека иде у школску касу. А оно пола теби је довољно по закону...
У оваквим приликама ја сам почео друкчије да радим. Ја се не жалим ни капетану, ни начелнику, ни министру. Ја се не надам ни у једног од њих. Ја се надам у Време. Ова сиромашна запуштена школа, мучионица многих генерација учитељских, она је само верно огледало оне степенице културе и просвећености на којој наше друштво стоји, Сама за себе она напредовати не може. Какво је друштво такве су му и установе. Кад оно буде напредније и установе ће му бити боље и друкчије.
Ал' има још нешто што нисам казао, а што мој претходник, као млад човек није знао. Он није знао: да су се у Србији људи поделили у некакве групе, не да врше закон и правду, но да лакше крче себи пут у животу. Зато, ако хоћеш и ти успешније да савлађујеш тешкоће, и да уклањаш сметње пред собом, хајдеин тиу коју групу. Кад дође њено царство, она ће ти дати све, учиниће ти све, и сачуваће те (као оног председника) ако и грешио будеш, само ако си и ти био слепи роб њен, ако си јој без икаквих скрупула ропски служио.
Ја сам то одавно схватио, зашто сам се домислио да и ја чекам моју групу, док дође царство њено, биће и ови прозори оправљени: и дрва набављена (дотле се морам утопљавали добро) а онај председник да видите како ће бити мекан к'о памук.
Ал други глас неки вели ми: Не тако! Дужност нек ти је светиња. Ти је врши без обзира на своју личну угодност, или штету, без обзира да л ћеш се коме замерити или не, и твој рад безуспешан ипак бити неће. Он ће трага оставити за собом, а савест ће твоја бити мирна; јер ће ти казати да си предано служио своме позиву, без обзира на ситне заблуде свога времена.