Učitelj

у

893.

нама поред Телесне природе има и духовна, па неће никад пасти у погрешку, да деци наопако објасни ову ствар, као што је г. прота замишља. Овакав исти превод има и код Вукићевића.

„Изволиви спасенија нашего ради, воплотитисја од Свјатија Богородици“ превео сам „који си изволео ради нашег спасења узети на се тело од Свете Богородице“ тј. који је човечију природу добио на земљи од Св. Богородице.

„Непреложно вчеловјечивисја“ превео сам „да је Он без промене постао човеком“ тј. није тим изгубио божанску природу.

„Смертију смерт поправи“ превео сам „смрћу Својом смрт погазио — уништио“. Значење је исто.

„Благословен јеси Господи“ превео сам „Слављен си о Господе“. „Благи“ са „добри“. „Преобразилсја“ са „преобразио“. Ова речи данас има употребу и потпуно јасно означава смисао.

Сви ови преводи налазе се и код Вукићевића у уџбенику, који је школ. саветом проглашен за школску књигу.

„Тројицу јединосушчнују“ превео сам „Тројицу исту“ тј. све троје је једно и исто.

„Осана во вишњих“ превео сам „Слава Теби у висини“ (стр. 14.) а не „Осана во вишњих“ као што вели г. прота, а на стр. 26. „Слава Ономе у висинама“. Тако стоји, и ако г. прота има очи да види, нека види. ИМ онда онај додатак г. протин „Брука!“ нека он прими на себе. Што последње „Осана во вишњих“ у песми „Свјат“ није преведено, то је само штампарска грешка, коју је коректор превидео.

Није истина да „јако воистину“ није преведено никако, већ је преведено са „заиста“. Тако је и код Вукићевића, као и „Једин свјат, једин Господ“ и „неразделној“, премда би лепше било „нераздељивој“. На стр. 15. нема „Хваленија твојега Господи“ већ на стр. 16. а превео сам „Хваљењем, Господе“ тј. да се испуне уста наша хваљењем, јер је ово боље и разумљивије но рећи „хваљења твога Господе“. Реч „божественим“ могла се превести и „божанским“, али се и овако и данас често чује и правилно разуме.

„О имени Господне“ превео сам „Именом Господовим“ тј. свештеник излази окрепљен именом Господовим.

„Христољубивоје воинство“ превео сам „хришћанску војску“. У словенском тексту не стоји „српску војску“ већ „војску која љуби Христа“. Овако без сумње певају и Руси и кажу „христољубивоје воинство“ па не замишљају ту српску војску, већ руску.