Učitelj

895

у пустињи, не налазимо ми за паметно да објашњавамо безазленој дечици нашој. Чак и Мојсеј тешко да је нашао за нужно, да ову заповест тумачи и деци еврејској у пустињи.

Случајна је штампарска грешка, што је у 1. члану Символа Вере изостала реч у преводу „Оца“, а у словенском тексту има та реч. Сваки наставник ће видети, да је та реч случајно испала из текста. Што ме зачуђава, то је, што г. прота вели, да због овога подлежимо и ја и референти и Просветни Савет анатеми, према канонима. Г. прота као да живи у средњем веку и то негде у Шпанији. Не дао му Бог области, тај би нас још и инквизицији предао, и то баш у 20. веку.

Г. прота чак вели, да овај уџбеник шири јерес, јер излаже, како је И. Христос светлост, а не Бог. Неће бити тако г. прото. У преводу стоји, да је И. Христос „светлост од светлости“ а одмах затим „Бог истини од Бога истинога“. Дакле, не одриче се Христу Божанство.

Он вели, да је у 3. члану требало место „да је нас ради“ ставити „ради нас људи“. Као да је Символ Вере писан за неке друге створове, а не за људе. Сама реч „нас“ садржи у себи појам „људи“.

Чл. 4. 5. 6. 7. 8. и 9. почиње се у преводу са „да је“ зато, што се прва реч Символа Вере „Верујем“ односи и на те чланове, зато је код те речи стављен знак : (две тачке), па би било неразумљиво да се каже: „Верујем — који је распет, који је васкрсао, који се узнео, који ће опет доћи....

На 10. члан не односи се реч „Верујем“, зато сам у преводу ставио реч „Исповедам“, што се и данас често говори (исповедам та и та начела).

Реч „Чекам“ потпуно се односи на 11. и 12. члан. Није дакле истина, да ја то нисам знао. То ће знати сваки, који та два члана један за другим прочита, јер тако стоји и у словенском тексту, па се ипак разуме, да се „чају“ односи и на 12. члан. За чудо, да г. прота негде примећује, што се одустало од текста словенскога, а негде опет, зашто се не држи текста.

Што се тиче „живота будућега века“ и „живота у другом свету“ то је једно исто. По нашој вери, привремени земаљски живот, замењује се после смрти са будућим вечним животом. Овај. живот је наш садашњи век, а онај је, будући век.

Чуди се г. прота што сам „восија мирови свјет разума“ превео са „обасја свет светлошћу познавања“ (а не познања, као што произвољно ставља г. прота). Ово не изгледа ни обичном човеку