Učitelj

их

19

лежја, и не сме бити једнак с тоновима који се добивају на виолини, стружући гудалом иза кобилице. Као год што наше тело не чине само нерви, жилице, и нежни крвни судови, него и мишићи, жиле, кожа, кости, што све мора, до извесне мере бити снажно, јер иначе нема здравља, тако се исто тражи да говор младићев не буде мекан, нежан и слабуњав. Има тонова, који полазе из срца и непосредно иду у срце, тонова силнога уверења, злравога разума, правих освајача душа наших. Овима противни јесу лажни тонови; њима се хоће, на силу Бога, да кажу мисли и осећања, којих говорник нити има, нити их познаје. Такви су тонови несноснији човеку, него најгори тонови у песми. Истина, и само истина, нека буде израз нашега гласа; нека нам је, како се обично каже, увек што на срцу, шо и на језику. Као што у музици имају лествице, по којима се тонови пењу и спуштају, тако и беседа има своје висине и низине за израз свакојаких мисли, страсти и осећања. Све то треба да се говором пред нас изнесе, и то не само снажно, него и пријатно. Да бисмо ову вештину задобили, морамо се, као и у музици, много вежбати. Као што се у

музици вежбају прсти, тако се у говорној вештини вежбају-

све душевне моћи, како би беседа постигла своје потпуно дејство. Ово вежбање зове се чштање, али читање разумом и срцем, са чистим и живим изразом, по својој властитој композицији. То је школа, у којој се човек образује и вежба у беседи. У старих Грка и Римљана ове се школе нису стидели ни најславнији људи. Они су ову школу за вежбање у говору и у беседи и уздигли, да ли јој упуства, и створили јој правила. Свакога, ко се у њих на овај начин није школовао, звали су варварином. То име заслужујемо и ми, ако свој језик не будемо усавршавали.

Читање, гласно читање на све начине, и то читање најбољих списа: прича, басана, историје, разних разговора, поучних састава, епских песама, ода, химна, веселих и жалосних игара, пред другима, или у друштву с њима, неусиљено, просто и природно. Такво читање даће говору и духу много разноликости и гипкости. Треба бирати за читање најлепше ствари из наше оригиналне и преведене књижевности; све то треба у школама читати и учити. Ниједан представник класичне књижевности не треба да буде изо-

о

.