Učitelj

93

чину учитељ је казивао: слово — људи — аз — сла, — вједи аз — ва — слава или по слоговима: ба, бе,.би итд. а ученик је понављао за учитељем то исто све дотле, док није запамтио, она што је прочитао. Слично казивање бива, као што смо видели, и у аналитичком методу, где учитељ показујући реч, изговара је, а ученик понавља. Тај начин показивања и при синтетичком методу употребљују с том разликом, што читању слога овде претходи упознавање са гласовима, који га састављају. Обучавање спајању овде бива приближно у оваквом облику. Показивајући слова, рецимо, У и С, учитељ пита: које је то словорг У; а то» С. Тако. Ви сте та слова прочитали одвојено. Ето ја ова слова мећем једно до другог и треба их заједно прочитати. Слушајте, како их треба прочитати — ус. Поновите, како треба заједно та слова прочитати. Понављају. Тим се начином деца упознају с читањем сваке нове гласовне комбинације. Заиста, зар тај начин не изгледа прост, врло лак и за ученике и за учитеља» За учитеља — јесте, но за ученике неће тако бити. Ма да претходно изучавање гласова и даје могућности ученику участвовати у усвајању процеса читања сопственим мишљењем. ипак се и овде, као и код старинских метода, то усвајање највише ослања на памћење; тај начин захтева од ученика само механичко памћење и према томе до навике читања ученици долазе готово бесвесно, не изазивајући с њихове стране никакву саморадњу. Гласовни метод, по самој својој суштини, захтева, да ученик сваки корак у послу усвајања процеса читања чини свесно. Још је сам Стефани, оснивалац гласовног метода, подигао његову вредност тиме, што се „при њему избацује свако бубање“, „што се ученици уче читању не казивањем и понављањем већ путем самосталне радљивости, не слушајући унапред од учитеља, како се изговарају слогови и речи“. Та жеља, да деца сама себи открију тајну спајања, та жеља за пуном свесношћу и самосталношћу дечјом у усвајању процеса читања и била је узрок појави нових начина обучавања спајању, који су својствени само гласовном методу.

Такав је начин (поучавања) упустава. Тај начин називам тако, због тога, што се у њему улога учитељева мора ограничити искључиво на усмена упуства. Учитељ може само на речима разјаснити, шта је деци нужно да чине, да би спојила дане гласове, ни мало не помажући показивањем, нити каквим другим начином; сама деца морају самостално постићи процес спајања. Ево обрасца таквих објашњења. Рецимо, учитељ је за први задатак изабрао

УЧИТЕЉ 8