Učitelj

34

спајање гласова м и а, с којима су ученици претходно упознати и које су они навикли изговарати одвојено. Поставићемо једно до другог слова ма и изазвавши понова гласове тих слова, учитељ предлаже деци да их заједно изговоре: м и а шта ће бити заједно» Или другојачије: м и а изговорите од једанпут. Само се по себи разуме, ученици неће разумети захтеве учитеља. Тада учитељ објашњава, шта значи изговорити гласове од једанпут: ти кажи у почетку први глас, а по томе одмах други. Ученици то разумеју, но наравно изговориће гласове одвојено не спајајући их у слог: м —а. Почињу даља објашњења; отегни први подуже и по томе од једанпут, кратко додај други; или реци почешће, побрже, не одвајај, не предиши итд. Ипак никаква упутства не уздржавају децу; деца продужују тврдити: с—а, с—и—а итд. У бољем случају учитељ не може да издржи и сам казује, како треба спојити, или се међу ученицима нађе по неки који већ знају шта учитељ хоће. И чим буде изговорен слог ма, сви ученици од једанпут разумеју, шта се од њих захтева. Тај се начин грана на разне начине, по укусу људи, који га врше. Код невештих учитеља он се непосредно преобраћа у тако звани гласово-слажући начин, при коме деца овако читају: м'а—ма ли—ли, мали на, малина. Још су се Стефани, а код нас Корф, жалили, да су „многи невешти, учитељи рђаво разумевши гласовни метод, унели у њ

стари механизам слово-слажућега начина, приморавајући ученике

да слажу гласове исто онако, као што су пре слагали имена слова“ ипак има још школа, где влада тај механизам, у свој својој сили. Недостатци тога начина очевидни су. Једва ако се међу вама не нађе многих, који су се у младости, из неизвежбаности, строго придржавали сличних начина, које поменух, а затим их оставили, уверавајући се горким искуством, да се процес спајања битно ра-

зликује од обичног слагања и да је разјаснити тај процес деци. на речима у доступној за њих форми — ствар немогућна. Ма како

ви објаснили деци акт спајања гласова у слогу он ће за њих опет остати нејасан, несвестан. М тако, сва та објашњења, то као ба-

јаги самостално и свесно од стране деце усвајање процеса читања,

није ли то некорисно траћење времена, није ли то нов горки корен учења, који од првог корака ставља у забуну пред заплетеношћу науке»

Одушевљени том жељом за највећу свесност дечју у послу усвајања процеса спајања, неки су од присталица свесне синтезе отишли још даље. У осталом нашто су сва та објашњења и на-

пи аи јаољићи