Učitelj

40

смислу још нема.) Теже је спајати сугласнике са самогласним (ра, ма)) Врло је тешко (забележите) у прво време сложити два сугласника са самогласним (шла; три). Сувише је тешко (обратите пажњу) спајати сугласник с меким самогласником (ма, ло), привилније рећи: меки сугласник са самогласним (мђа, љу). А ако је тако, ако се тешко и чак сасвим тешко предаје деци умење спајати, онда у чему је његово преимућство над другим 2 Усменост тих послова, одбацивање слова, која се заборављају при учењу спајању, може бити, мори децу, компликује посао2 Но ево питања: има ли то вредности Отежавају ли слова обучавање читању — спајања» Да није обратно Слова — то је једино очигледно средство, могуће при обучавању спајања гласова, то су знаци, по којима дознајемо какве гласове треба спајати и у коме реду. Лишавајући се те очигледности, ми обучавању писмености придајемо необични карактер апстрактности и у исто доба, безциљне еквилибристике (вештине играња по конопцу). Велим „безциљне“, зато што кад је потребно деци спајати гласове без слова биће разних слагања, прочитавање гласова ит.д. Даље, благодарећи одсуству слова, деца се навикавају спајати гласове на памет, за себе, тако рећи „у уму“, а заједно с тим, лако заборављајући дане гласове и њихов ред, навикавају се чинити нове комбинације по сећању. Та се навика врло рђаво испољава на доцнијим пословима у читању. Представимо себи, да су деца научена усмено, напамет спајати гласове у свемогућим комбинацијама — у чему се онда за њих састоји задаћа читања2 При погледу слова, која чине реч, они не могу редом изговарати њима одговарајуће гласове већ морају претходно да се сете њиховог усменог спајања, да сложе те гласове у себе и тек тада да изговарају реч у готовом облику. Као што видите, претходна усмена спајања уносе у процес читања акт сећања, спајања „у уму“ — акт савршено излишан и крајње штетан по образовање навике читања. Јесте ли имали прилике посматрати децу, која при читању сваке речи претходно нешто смишљају, мрдају уснама, шапћу, а потом од једанпут изговарају целу реч Ви поуздано можете рећи, да су се та деца учила по начину претходних усмених спајања. Вероватно, да вам се дешавало приметити у неким школама и други недостатак — крајње неравно читање, тако рећи читање са скоковима, прекидима: изговоре реч и поћуте, опет изговоре и опет поћуте итд. То је такође непосредна последица усмених спајања. Не мислим, да би за вас било неразумљиво, зашто при усменим спајањима деца добијају и друге