Učitelj

46

њихов је скромност да човек не сматра оно што учини за нешто особито и да се не хвали (Св. Никола), да мисли да ништа није, учинио, а све је уредио. Такви људи мисле да помогну и да послуже на добро. Они заборављају на себе, одричу се свога уживања, љубе и поштују у најмањем човеку свога брата (три лептирка.) Само такве људе Христос воли као своју браћу и житеље у свом царству.

Друге опет познаће по рђавим делима. Они никог не жале; пролазе мирно поред патње и беде своје браће. Они су без љубави и без вере. Тешко греше према Богу, јер презиру срцем и делом његову моћ. М ако пуни охолости и самохвале уображавају да су све учинили ипак ништа нису урадили ; и ако називљу Христа својим Госнодом, опет то није он и његова љубав у њиховом срцу, него њихова корист и уживање. Зато не могу постати житељи царства Божијег; себе сами истерују из њега јер су без љубави и падају у проклетство.

Ш — У којим сте причама Христовим учили како је одвајао добре од рђавих људи>

Прича о Кукољу, Виноградарима, Талантима, Богаташу и Лазару.

Код свију ових поређења још се може путем кајања и милост Божије опростити грешнику, али на страшном суду изрећи ће се последња пресуда једном за свагда свима људима.

— Шта можемо закључити из ових поређења Христових о страшном суду.

Да Бог и његов син не питају као ми за богатство, положај, школовање, нити шта ко говори и осећа него само да ли смо доори, а то ће рећи да ми верујемо у Бога, да ли праштамо увреде, да ли љубимо свога ближњега. А како се та доброта наша не састоји у лепим речима и жељи него у доброј вољи и у стварном раду, то је једини спољни знак праве доброте дело. Зато нису прави грађани царства Божијег они који у устима Бога и Христа имају (Фарисеј) већ они (цариник) који моћ Божију и Христову доказују својим срцем. Они озбиљно, ревносно и верно суде по Божијој коју нам је Христос открио.

ЈУ. — Реците, да ли ће онда ући у царство небеско они који само помињу име Христов!

Навести децу да приближно, а са вашом допуном, донесу закључак: Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у