Učitelj

—

бијање искуства, које ум саморадњом прерађује, а не принудпо учење са умним папрезањем.

Усвајамо. Допста би тако требало васпштавати омладину. Али има ли данас могућности да школа буде таква; Сам писац вели: „Бадава, друштвена је организација таква, да не допушта ничега идеалног... ван конвенционалног шаблона.“ (Стр. 282). Па шта остаје онда“ Да знамо како изгледа оно идеално васпитање, које ће и на делу постојати тек у даљој будућности, када човек и друштво друкчији буду (а биће друкчији, јер и ми данас много се разликујемо од људи што су живели пре пет пи шест хиљада, година), а у садашњици, имајући пред очима идеале, да поправљамо и дотерујемо — колико се може.

Писац на више места веома оштро критикује сувремену школу и педагоге данашње. Тако на једном месту вели: „Педагогија... мора изићи у друштво и постати паука с васпитању човечанства. Тек кроз друштво, препорођајем његовим, моћи ће постићи циљ. Овако је само једиа узалудница.“ (Стр. 208). Дакле никакве користи нема од данашње школе. Мало даље писац и ово вели: „ово, што видимо у данашњој школи, само је узалудно експериментисање, налик на оно алхемијско, којим су тражили еликсир живота.“ (Стр: 208 п 209. Међутим на једном месту раније писац призваје да „школа има један од најмоћнијих утицаја на васпитање духова... Истина и друштво, овакво какво вам је остало од старина, утиче стално на школу... али напредак се ипак опажа и ако, и ако веома лаган и праћен мучном борбом.“ (Стр. 78 и 79). Па како онда можете говорити да је педагогија данас „само једна узалудница,“ да је рад у данашњој школи „само узалудно експериментисање ;“ -

У овим „Равмишљањима“ има две центар — идеје. Прва је. пре друштвеног мора се извршити умни препорођај. Тако је: Имамо примера п у историји. У француском друшту 18. века прво су се појавили Монтескије, Русо, Волтер, енциклапедисти, прво је у друштву извршена једна интелектуалша револуција, и тек после тога је настало рушење апсолутизма и феудализма.

Друга је пишчева идеја: школа треба да изврши умпи препорођај друштва данашњег, тиме, што ће однеговати нове нараштаје, подобне да изврше социјалну реформу. Е ту се не слажемо с писцем. Та и оп сам на више места помиње, како данашња школа у данашњем друштву мало може да учини за прогрее у смислу социјалног препорођаја. 'То је просто с тога. што у школи